„Žena stoji, kao kapija, na izlazu kao i na ulazu ovoga sveta“ – tako je govorio Andrić

Jedini srpski nobelovac, književnik Ivo Andrić rođen 9.oktobra 1892. godine u Travniku u porodici Antuna Andrića i Katarine Pejić. Izdvojili smo, uz prilog biografiji, nekoliko najlepših citata.

ivo-andrić
Foto: Tanjug

Tako je govorio Andrić…

Čovek koji ne voli nije sposoban osetiti veličinu tuđe ljubavi, ni snagu ljubomore, ni opasnost koja se u njoj krije.

Ljubav, kad je iskrena i duboka, lako prašta i zaboravlja.

Velika, prava ljubav pokazaće svoju snagu samo onda ako uspe da od dvoje ljubavnika, slabih ljudi, načini stvorenja koja se ne boje ni promena, ni nesreća, ni rastanaka, ni bolesti, ni života ni smrti.

Život bez radosti, pokreta i novine i nije život nego golo postojanje, robovanje životu.

Kroz život treba prolaziti sa osmehom stjuardese koja zna da sa avionom nešto nije u redu.

Mnogi imaju neki nesvršen račun sa životom, ali pri tom život je uvek njihov dužnik.

Rana koja se krije, sporo i teško zarasta.

Za život treba mnogo napora i za svaki napor nesrazmerno mnogo hrabrosti.

Smisao i dostojanstvo puta postoje samo utoliko ukoliko umemo da ih nađemo sami u sebi.

Da je ćutanje snaga, a govorenje slabost, vidi se po tome što starci i deca vole pričati.

Čudno je kako je malo potrebno da budemo srećni, i još čudnije: kako nam često baš to malo nedostaje!

Što ne boli – to nije život, što ne prolazi – to nije sreća.

Ljudi male pameti retko se boje da ne budu dosadni.

Zloba i dobrota jednog naroda su produkt prilika u kojima on živi i razvija se.

Nisu svi ljudi tako rđavi kao što to rđav čovek misli.

Razgovora i saveta ima uvek, osim onda kad nam je to najpotrebnije.

Ljudi koji sami ne rade i ne preduzimaju ništa u životu lako gube strpljenje i padaju u pogreške kad sude o tuđem radu.

Žena stoji, kao kapija, na izlazu kao i na ulazu ovoga sveta.

Ukusno skrojenim i vešto upotrebljenim naborima svoje haljine, žena je osvojila više muških srdaca nego svojom razgolićenošću i svojim slobodnim ponašanjem. To često zaboravljaju i žene same i njihovi krojači.

Svaka žena ima svoju unapred određenu dozu suza koju mora u toku svog života
da isplače.

( Tanjug)

Podeli ovaj članak