Velike ljubavi velikih ljudi – Miloš Obrenović i šekspirovske dvorske spletke

milos_i_ljubica
Foto: medias.rs

„Žena je nastala od muškarčevog rebra, ne od njegovih stopala da se po njoj gazi.. Ne od njegove glave da se njome vlada, nego od boka da mu bude jednaka” – Talmud

U Ljubicu Vukomanović, buduću knjeginju Ljubicu Obrenović, Miloš Obrenović se sa 20 godina zaljubio na prvi pogled, na jednom od srezojevačkih potoka. Ko i ne bi? Bila je prelepa. Četiri godine se vraćao na taj potok da je posmatra, dok konačno njen otac nije odobrio venčanje. Bilo mu je 24 godine tada. (Miloš i Ljubica su se uzeli u proleće 1804. godine) Kada je već bio u poznim godinama, knjaz Miloš o tim dešavanjima je rekao sledeće: „Čim videh Ljubicu, ostaše mi oči na njoj. Ona i majka joj, opaziše mene, izidjoše iz vode, i spustiše skute (bejaše ih stid od mene da duboko gaze). Ja pregazih vodu i na drugom bregu sedoh obuvati se. Ošljario sam valjda čitav sahat, samo da duže gledam Ljubicu. Jest bila lepa za čudo.“

Kneževa kuća smatrala se cela narodnom, a knjeginja Ljubica je sama radila sve kućne poslove. Kako je kod knjaza dolazio silan svet, za domaćicu je vazda bilo pune ruke posla.

Ljubica-Obrenovic-i-Milos-Obrenovic
Foto: intermagazin.rs

Dodje tako jednom kod Miloša lepa Petrija i zamoli ga za pomoć. Neki kažu da je bila udovica sina vojvode Hadzi-Prodana Nikole Gligorijevića, a neki da je bila žena Hadzi-Prodanovog rodjenog brata Mihaila. Ono sa čim se svi slažu je da je bila žena izuzetne lepote, duhovita, vredna, jednom rečju neodoljiva.

Kao u šekspirovim tragedijama, koje se zasnivaju na fatalnim greškama i usudima koji poremete normalan sled dogadjaja, na dvoru Obrenovića počeo se stvarati ozbiljan zaplet čiju radnju su činila dela koja izviru iz karaktera učesnika, a naročito glavnog junaka. Ljubica je bila veoma jakog karaktera, što je i dovelo do neminovnog tragičnog ishoda.

Lepu Petriju, knjaz ostavi na dvoru da pomaže knjeginji dok ne reši njene muke. Da li zbog njegove opčinjenosti njome ili zbog valjanih razloga, te muke su se vremenski gledano, dugo rešavale, a ljubav medju njima cvetala. Ljubomorna na lepu Petriju, knjeginja je često prebacivala knjazu zbog njihovih šala i smeha. Nedugo potom, Petrija je rodila ćerku kojoj su dali ime Velika. Zli jezici su išli toliko daleko da su pričali da Ljubica ne može da ima više dece, da knjazu treba naslednik, i da Petrija to može i treba da mu podari.

Kneginja Ljubica dugo nije radjala, ali je početkom 1819. godine bila trudna. To joj je ulilo samopouzdanje i ona je rešila da prekine knjaževu ljubavnu romansu.

Marta iste godine, posle jednog drskog Petrijinog odgovora, Ljubica je dohvatila Miloševu kuburu i uz reči: „Miloševa je kubura, Ljubičina ruka, pa da vidim da li ću Miloševu kuburu i uz reči: „Miloševa je kubura, Ljubičina ruka, pa da vidim da li ću da promašim!“, opalila je iz kubure i pogodila Petriju posred grudi, od čega je ova izdahnula na licu mesta a knjeginja pobegla. Naravno, ljuti knjaz Miloš svuda je tražio Ljubicu da je ubije, ali narod ju je čuvao jer je opravdavao to što je uradila znajući da je ona stroga, ali veoma poštena i pravična žena kojoj je porodica bila iznad svega.

Dugo je Miloš tugovao za Petrijom, a gnusni čin je Ljubici oprostio saznavši da ona nosi njegovo dete. Ljubica će u septembru te godine roditi Milana, ali će se brinuti i o muževljevoj vanbračnoj kćeri, čiju je majku ubila. Nažalost, četiri godine kasnije, posle epidemije velikih boginja, Velika je umrla – četiri dana pre nego što će umreti i dvogodišnja Marija, šesto Miloševo i Ljubičino dete. Tri meseca kasnije kneginja će roditi Mihaila, budućeg srpskog kneza.

Ko zna kako bi naša istorija išla dalje da, knjeginja Ljubica Obrenović, braneći čast svoju i svoje porodice, poput šekspirovog junaka punog ljutnje, bola i ljubomore,  nije presudila.

Knjaz Miloš nije nikada iskazao svoje kajanje za učinjene postupke ali knjeginja jeste. Pred smrt (1843), Ljubica se kajala što je ubila Petriju: „Mnogo greha imam, njih će mi milostivi Bog sve oprostiti, ali što svojom rukom ubih onu ženu, bojim se neće mi nikad oprostiti! Kud me zanese moja ženska pamet? Kad bih ja ubijala sve njegove prijateljice, mogla bih pobiti toliko sveta! Grešna druga, šta učinih“!

(medias.rs)