Sreća je kod inteligentnih ljudi najređa stvar: Ovako je govorio Hemingvej!

Ovaj američki nobelovac i dobitnik Pulicerove nagrade je bio prepun životnog iskustva. Iako je važio za čoveka škrtog na rečima, sve što bi rekao pogađalo bi pravo u suštinu

hemigvej
Foto: AP/Tanjug

Slavni američki pisac i novinar Ernest Hemingvej bio je jedan od najuticajnijih književnika svog vremena, ali tu titulu nosi i danas. Iako su ga savremenici doživljavali kao osobu koja ne voli puno da priča, njegova dela imaju potpunu esenciju i umetnost u sebi.

Ovako je Hemingvej govorio o životu:

Ne postoji prijatelj tako odan kao knjiga.

Sreća je kod inteligentnih ljudi najređa stvar koju znam.

Volim da spavam. Moj život ima tendenciju da se raspadne kada sam budan, znate?

Uvek uradi trezan ono što si rekao da ćeš uraditi pijan. To će te naučiti da držiš jezik za zubima.

Najbolji način da otkriješ možeš li nekome verovati – je da mu veruješ.

Sve što treba da uradiš je da napišeš jednu istinitu rečenicu. Napiši najistinitiju rečenicu koju znaš.

Ja pijem da bih druge ljude učinio zanimljivijim.

Kada ljudi pričaju, slušaj u potpunosti. Većina ljudi nikada ne sluša.

Život svakog čoveka se završi isto. Postoje samo detalji kako je živeo i kako je umro koji ga razlikuju od drugih.

Mačka ima potpunu emocionalnu iskrenost; ljudska bića, iz jednog ili drugog razloga, mogu da sakriju svoja osećanja, ali mačka ne može.

Moj cilj je staviti na papir sve što vidim ili doživim, na najbolji i najjednostavniji način.

Da bi mogao da pišeš o životu, prvo moraš da ga živiš.

Nikada ne idi na putovanje s nekim koga ne voliš.

Čoveku treba otprilike 2 godine kako bi naučio da govori i otprilike 50 godina kako bi naučio da ćuti.

Svet svakoga slomi, ali na kraju ispadne da su neki jači na slomljenim mestima.

Ne postoji ništa što može da se uporedi s pisanjem. Sve što radiš je da sediš za pisaćom mašinom i krvariš.

Sve dobre knjige imaju jednu zajedničku stvar – realnije su nego da su se zaista i dogodile u stvarnosti.

Kad se ljudi slažu sa mnom, uvek imam osećaj da sam negde pogrešio.

Nemoj nikada misliti da rat, ma koliko potreban bio, ma koliko opravdan bio, nije zločin.

Mladost imamo da bismo činili gluposti, a starost da bismo žalili za tim glupostima.

Mogu nas ponižavati, ali nas ne mogu poniziti.

O moralu znam samo toliko da je moralno ono posle čega se dobro osećate, a nemoralno ono posle čega se osećate loše.

Čovek nije stvoren za poraz. Čovek može biti uništen, ali ne i poražen.

Jedina stvar koja može da pokvari dan su ljudi. Ljudi su uvek bili ograničenje sreće osim jako malog broja koji su dobri kao samo proleće.

 

(family.rs/Stil)

Podeli ovaj članak