Potresna ispovest Isidore Bjelice: „Pišem iz očaja, žalim što sam i ovoliko izdržala“

isidora-bjelica
Foto: Tanjug

Bjelica se već duže vreme bori sa opakom bolešću, kancerom. Iako se sve ovo vreme trudila da ostane pozitivna i da se svim silama bori za život, ovoga puta njeno mišljenje je rastužilo sve one koji je prate

Spisateljica Isidora Bjelica se već duže vreme bori sa opakom bolešću, kancerom. Iako se sve ovo vreme trudila da ostane pozitivna i da se svim silama bori za život, ovoga puta iznela je nešto drugačije mišljenje koje je rastužilo sve one koji je prate.

Isidora je svoju kratku ispovest napisala na svom Fejsbuku uz fotografiju sa plaže i kako kaže ne piše da bi se pohvalila, već iz očaja. Njenu objavu prenosimo vam u celosti:

IZVINjAVAM SE, MNOGO SE IZVINjAVAM

Trebalo je da umrem u proleće 2013, samo zahvaljujući mojoj prijateljici dr Dušici Matović otkrili su mi kancer na levom jajniku velicine deset cm koji je već metastazirao. Loša prognoza od 6 do 8 meseci života. Ja sam izdržala cele 4 godine. Ovo vam, da pogrešno ne pomislite pišem iz očaja a ne da bih se pohvalila ako ste tako pomislili. Naprotiv, žalim iz dubine duše što sam uprkos svemu ovoliko izdržala .

Da sam umrla na vreme ne bih saznala za mnoge izdaje, žalili bi me od srca svi koji su tvrdili da su mi prijatelji, a bilo ih je jako jako mnogo…ne bih prošla sve teške terapije i još teže izdaje, obmane i laži, ne bih doživela da me čak optuže da sam izmislila bolest i šta sve već ne, deci bi bilo teško ali bar im ne bih rasprodala svu imovinu da još malo produžim život i ne bi nesrećni odrastali po bolnicama i gledali me u strašnom stanju gde se gubi svaki ljudski dignitet.

Da sam lepo umrla na vreme ne bih doživela da nanosim toliku bol najmilijim i da gledam kako rak ne jede samo mene nego i sve dobro što šmo imali u životu… a rak baš ima apetit, jede kao lud sve – romantiku, humor, veselost, novac, sećanja, nadu. A seje strah, bedu i patetiku. Sve na šta naiđe pojede i kad poživiš predugo ne ostane ti bas ništa…

Da da se nisam ovoliko borila za život ostala bi bar iluzija o mom životu, ovako kad sve iluzije pokopate pre sebe malo šta ostane za pokopati… da, da se nisam borila kao lavica i da sam lepo umrla na vreme sa stilom u ranim četrdesetim ne samo da bih izbegla trideset hemioterapija nego nikad ne bih znala kako je to jesti kubanske bube i piti čaj oleandera kao sto ne bih prošla agoniju preko trista krajnje opskurnih i sumanutih alternativnih metoda koje sam probala i koje niko normalan ne bi probao…

Da se nisam borila kao sumanuta ne bih doživela da smetam svima koje sam volela i nikad ne bih shvatila koliko sam prokleto sama niti bih saznala kako je to kad oni koji su vas voleli čekaju da odete jer više ne mogu da izdrže da gledaju kako svaki dan ima sve više bolesti a sve manje vas.

da, da se nisam ovoliko borila i sve podnosila hrabro i odvažno otišla bih kao mnogo voljenija i poštovanija i srećnija i sinonim za moje ime ne bi bio bolest..

Da, verovala sam da je hrabrost boriti se za još jedan dan života. Danas znam da je veća hrabrost otići na vreme.

Zato

Izvinjavam se svima porodici, prijateljima, čitaocima kojima sam svojim krajnje neukusnim i predugim preživljavanjem kao i nedoličnim ponašanjem za kancer bolesnika izazvala dodatnu bol, neprijatnosti i muke.

Izvinjavam se i sebi jer mi sve ovo nije trebalo, a mora se umreti svakako. Ne zamerite mi, preklinjem vas što sam bila toliko glupa. Jedna od stvari koju između ostalog spoznaš kad živiš duže nego što je trebalo je koliko si beskrajno glup i koliko je ljudska pamet precenjena

 

(Vesti-info.rs/Novosti.rs)

Komentarišite prvi

Odgovorite:

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*

Close