Pitanje izbora je kako ćete trošiti svoje vreme i energiju – samo na sanjarenje ili i na ostvarenje svojih snova!

devojka-sreca
Foto: Pixabay.com

Samo je pitanje izbora kako ćete trošiti svoje vreme energiju – samo na sanjarenje ili i na ostvarenje svojih snova.

1. Ne zaboravite na prioritete

Jednom kada odredite šta vam je zaista važno (npr. preurediti stan ili završiti poslovni projekat), ne dozvolite da vam pažnju odvlače trenutni impulsi (npr. glad kada zapravo niste gladni) i loše raspoloženje. Impulsi i loše raspoloženje verovatno će se pojavljivati, ali na vama je izbor hoćete li im dozvoliti da vas povedu ili ćete svesno istrajati u svojoj nameri. Dobro je staviti prioritete na papir i shvatiti zbog čega je nešto na prvom mestu, a nešto na drugom, trećem… Poštovanjem prioriteta poštujemo svoj sistem životnih vrednosti. Na taj način dajemo sebi poruku da smo „ispravni“ pred samim sobom, pa onda takve potvrde ne moramo da tražimo i očekujemo od drugih.

2. Poštujte svoje odluke

Ako niste sigurni da ćete nešto stvarno da uradite, bolje je da i ne donosite odluku. Stalnim kršenjem sopstvenih obećanja dajete sebi poruku da se na sebe ne možete osloniti.

Način na koji donosimo velike životne odluke odraz je načina na koji donosimo i svakodnevne, male. Zato, ako odlučite da ustanete u šest, stvarno to i uradite ma koliko vam bilo teško.

Tog trenutka možda se nećete osećati odlično, ali ćete dugoročno sigurno profitirati. Poštujući svoje odluke, poštujemo svoju snagu volje, a samim tim razvijamo usmerenost prema ciljevima.

3. Razvijajte fleksibilnost

Ponekad je nemoguće da ostanemo pri sopstvenim odlukama ili je jednostavno bolje da ih promenimo, preusmerimo. Kad menjate odluku, neka to bude zato što imate bolje rešenje, a ne zato što odluka nije bila dovoljno dobra ili vam se čini da nemate snage da istrajete.

Život je neprestani tok mogućnosti. Možemo da prepoznamo ono što nam se nudi jedino ako smo otvoreni za gledišta i ideje drugih.

Tuđi pogledi obogaćuju naš pogled na stvarnost, ali samo onda kada smo u stanju da ih prihvatimo i cenimo. Ono što najviše ubija kreativnost i fleksibilnost jeste uverenost da ste baš vi u pravu. U svom subjektivnom svetu svako je u pravu. Samo je pitanje izbora čiji vam način gledanja na stvarnost može biti od pomoći, a čiji je bolje izbeći.

4. Izbegavajte nepotrebne sadržaje

Bombardovani smo gomilom beskorisnih i uznemirujućih poruka. Reklame, veliki plakati, loše vesti, tračevi… Ne možemo da utičemo na to da toga bude manje, ali možemo svesno da izaberemo čemu ćemo da poklonimo pažnju.

Ako trošite vreme na poluodsutno listanje novina i trač magazina, ako imate naviku da uključujete televizor a da u stvari ne znate šta želite da gledate, to znači da birate gomilu emocionalno pobuđujućih sadržaja koji štete koncentraciji.

Ne dozvolite sebi da vas privuku senzacionalizam, katastrofe i loši, površni sadržaji. Vaša pažnja biće tamo gde je usmerite. Ona je u vašim osećanjima i niko drugi ne može je koristiti bez vaše dozvole. Ne zaboravite: vaša pažnja je dragocena!

5. Budite u procesu, a ne na cilju

Nemoguće je ostvariti planove i ideje odjednom. Imati zaokruženu viziju jeste važno, ali viziju ne možemo da realizujemo ako nismo u stanju da se posvetimo pojedinačnim koracima.

Kada smo u glavi stalno na cilju, onda nismo dovoljno prisutni u procesu, u onome što treba da uradimo da bismo mogli da stignemo do cilja.Svaki korak je važan.

Naša prisutnost u pojedinačnim koracima stvara zadovoljstvo koje osećamo kada stignemo do cilja. Ako stignemo do cilja bez uživljavanja u pojedine korake, nećemo moći da uživamo u svom dostignuću. To će pre biti osećaj rasterećenja nego zadovoljstva. Sve je deo procesa, deo puta. Čak je i cilj samo jedan od ciljeva, jedan od koraka za dalje. Put je sve što imamo.

6. Zadajte sebi realan rok

Nemamo beskonačno mnogo vremena za ostvarenje svojih želja, planova i ideja. Vreme teče i na nama je hoćemo li ga ubijati ili ćemo ga živeti. Ubijajući vreme zapravo ubijamo sebe. Vreme i prostor osnovna su obeležja našeg postojanja. Ako ne uradimo ono što smo sebi zadali u određenom roku, to vreme je prošlo. Ne može da bude vraćeno. Mnogi ljudi se pod stare dane žale kako im je vreme proletelo a da u stvari ne znaju ni gde su bili ni šta su radili. Ili znaju, ali svoje životne izbore ne cene.

Stalno im je za petama taj gorki osećaj da su mogli i da je trebalo da urade više ili drugačije. Zadajte sebi realan rok: zvuči tako obično, svakodnevno, nebitno, a zapravo je vrlo, vrlo važno. Ako rokove koje sebi zadajemo počnemo da shvatamo ozbiljno, to može izuzetno da nas motiviše.

7. Priuštite sebi odmor

Od usmerenosti prema spolja najbolje je odmoriti se usmerenošću prema unutra. Strukturisani rad vodi nas ka ostvarenju ambicija, a meditativni odmor ka unutrašnjem miru. Posle ostvarenja svog cilja dozvolite sebi da budete neorganizovani. To na početku može da bude zbunjujuće.

Većini ljudi treba nekoliko dana da „dođu sebi“ kada odu na godišnji odmor. Ali ako redovno uzimamo vreme za sebe, ne moramo da se vraćamo sebi tako izdaleka, pa zato taj povratak ne mora ni da traje tako dugo.

Nakon svakog koraka osetite zadovoljstvo u malim stvarima. Dobro je stremiti više i dalje, ali nemojte da zaboravite da se stvaran život uvek odvija sada i ovde.

Tomica Šćavina

Tegle meda
Za više informacija, kliknite na fotografiju

(lovesensa.rs/ vesti-info.rs)

Close