MUDRE MISLI VLADIKE NIKOLAJA VELIMIROVIĆA: 10 poruka koje vam mogu promeniti život iz korena

nikolaj1_
Foto: intermagazin.rs

Ovako je Vladika Nikolaj govorio na opštu temu života, u svojoj knjizi O Bogu i o ljudima:

– Nije ovaj život za pravdanje sebe nego za obličenje sebe.

Smatraj svaki dan kao jedan ceo otpočet i završen život. Odživi ga kao celinu, a ne kao deo. Nek se svaki tvoj dan odroni od tebe kao ceo jedan čovek s kojim ćeš želeti da se opet sastaneš kao s prijateljem i da ga bez stida pokažeš vasioni.

– Od svih blaga na zemlji ljudi najviše vole život. I više vole ljudi život nego li istinu, iako nema života bez istine. Vrhovno je blago, dakle, život, a istina je temelj života.

Život je ovaj duhovno vojevanje: pobediti, ili poražen biti.

– Život je ovaj dvoboj između čoveka i svega protivbožanskog.

– Ko proviđa konac svog života, taj ne misli o blagu zemaljskom.

– Ima u životu trenutaka odlučnih, od kojih čoveku zavisi večni život ili večna smrt. Mi ne znamo kada je za nas taj odlučni trenutak došao – možda je on već danas prispeo – zbog čega moramo stražiti neprestano.

Seno što ga konj noćas jede jedeno je već nebrojeno puta i nebrojeno puta je jelo.

– Radoznalo ispitivanje stvari visokih, bez truda oko popravke svog života, ne donosi nikakve koristi.

– Što više slasti, to manje slatko; što više gorčine to manje gorko.

Pogledajte film u kome se pojavljuje čuveni vladika!

 

Vladika Nikolaj Velimirović (1881-1956) je bio jedan od najvećih duhovnika u istoriji Srbije, episkop Srpske pravoslavne crkve i hrišćanski teolog. Školovao se u Švajcarskoj i Engleskoj gde je i doktorirao. Zbog njegovog velikog ugleda i uticaja Nemci su ga po okupaciji Srbije uhapsili i na kraju internirali u konc – logor Dahau, gde je boravio tri meseca. Po okončanju fašističke okupacije i uspostavljanju nove komunističke vlasti u našoj zemlji, Nikolaj Velimirović je izbegao iz zemlje. Nakon rata je otišao u SAD gde je i umro. U Jugoslaviji je nakon rata Nikolaj Velimirović smatran saradnikom fašista i izdajnikom. Državljanstvo mu je oduzeto, a ime stavljeno na nezvaničnu listu autora čija se dela nisu mogla objavljivati u zemlji. U Americi je nastavio crkveni i politički rad, kao i spisateljsku delatnost na srpskom i na engleskom jeziku. Iz Amerike je slao materijalnu pomoć srpskim pravoslavnim manastirima u Jugoslaviji. 2003. godine Srpska pravoslavna crkva ga je kanonizovala za sveca i od tada ga slavi kao svetog Nikolaja Žičkog..

(opanak.rs)

Podeli ovaj članak