Mislite da niste dovoljno dobri: Ovo će vam promeniti mišljenje!

man
Foto: Pixabay.com

Svako ima neku svoju manu za koju misli da ga sputava u životu, ali neretko se ispostavi da su te različitosti ono što nas čini posebnima u pozitivnom smislu

Jednom je jedan vodonoša u Indiji imao dve velike posude, a svaka od njih visila je na jednom kraju motke koju je on nosio na svom vratu. Jedna od posuda je na sebi imala pukotinu dok je druga posuda bila potpuno savršena i na kraju dugog hoda od izvora do gospodareve kuće bi uvek bila puna vode, dok bi napukla posuda na kraju puta bila puna samo do pola. Pune dve godine je nosač svakodnevno u gospodarevu kuću donosio samo jednu i po posudu vode

Naravno, savršena posuda je bila ponosna na svoja dostignuća, savršena za svrhu za koju je bila napravljena. Ali jadna naprsla posuda bila je posramljena zbog svog nesavršenstva i nesrećna što može da dostigne samo polovinu od onoga za šta je napravljena. Nakon što je to dve godine osećala kao bolan neuspeh, jednoga dana se na potoku obratila vodonoši.

„Stidim se i htela bih da ti se izvinim.“

„Zašto?“ pitao je vodonoša, „čega se stidiš?“

„Ove poslednje dve godine mogla sam da donesem samo polovinu svoje nosivosti jer pukotina koju imam uzrokuje da voda isteče celim putem od izvora do kuće tvog gospodara. Zbog moje pukotine ti moraš da radiš sav taj posao, a ne dobijaš punu vrednost iz svojih napora“, rekla je posuda.

Vodonoši je bilo žao stare napukle posude, pa joj je iz samilosti rekao: „Kada se budemo vraćali gospodarevoj kući, želim da duž puta primetiš prekrasno cveće.“

 

Zaista, dok su se peli uz brdo, stara napukla posuda je primetila kako sunce greje prekrasno divlje cveće pored staze i to ju je oraspoložilo. Ali na kraju puta ipak se osećala loše jer joj je iscurilo pola vode, pa se tako ponovo za svoj propust izvinila vodonoši.

Vodonoša je rekao posudi: „Jesi li primetila da je cveća bilo samo na tvojoj strani staze, a ne i na drugoj? To je zato što sam ja uvek znao za tvoju pukotinu, pa sam iz nje izvukao korist. Zasadio sam seme cveća s tvoje strane staze i svaki dan kada smo se vraćali s izvora ti si ga zalivala. Već dve godine ja mogu da berem ovo prekrasno cveće i da ukrasim gospodarov sto. Da ti nisi upravo takva kakva jesi, ova lepota ne bi mogla da ukrasi njegovu kuću.“

Tegle meda
Za više informacija, kliknite na fotografiju
(atma.hr/Stil)

Podeli ovaj članak