DANAS JE SVETAC KOJI JE SVE LEČIO: Ako vam je teško, setite se reči Svetog Serafima

serafim-svetac
Foto: Crkvani kalendar

Toliko je bio poznat i voljen da je dnevno dolazilo po 2.000 ljudi na lečenje ili savete ili samo za blagoslov

Serafim Sarovski je jedan od najvećih ruskih podvižnika i čudotvoraca. Rođen 1759. godine, a Bogu se prestavio 1833. godine. Srpska pravoslavna crkva ga praznuje kao prepodobnog Serafima Sarovskog 2. januara po starom, a 15. januara po novom kalendaru.

Odlikovao se velikom smernošću. Kada ga je sav svet slavio, on je sebe nazivao “ubogi Serafim”.

Rodio se u Kursku, u Rusiji, 19. jula 1759. godine. Roditelji su mu bili imućni. Na krštenju je dobio ime Prohor. Kad je navršio 17 godina, majka ga je poslala da se posveti monaškom životu. Na rastanku mu je navodno poklonila mali krst, od koga se on nikada nije odvajao. Najpre je otišao u kijevsko-pečersku lavru, a potom ga je starac Dositej uputio da se spašava u sarovskoj pustinji.

Ne zadovoljavajući se tišinom sarovske porodice, ugledajući se na neke manastirske starce, sa blagoslovom svog starca, u slobodnim časovima povlačio se u gustu šumu radi molitvenog usamljeničkog tihovanja. Sredom i petkom nije ništa jeo, a u druge dane samo jednom dnevno. Prohor se 18. avgusta 1786. godine, udostojio podstriga u monaški obraz, pri čemu je dobio ime Serafim.

ruke-p6
Foto: Pixabay.com

Uvek u jednoj istoj odeći, zimi je skupljao granje, leti čuvao pčele i radio u svojoj maloj gradini. Uz velike telesne trudove, danonoćno je pojao tropare i crkvene pesme, i predavao se uzvišenim radovima uma i srca.

Puno je čitao, naročito Sveto pismo. Izdržavao je velika đavolja iskušenja i zamke. Hiljadu dana i noći na granitom kamenu proiznosio je iz dubine duše carnikovu molitvu: Bože, milostiv budi meni grešnome!

Tan2014
Foto: Tanjug/AP

Njegove reči, prenete nekom osobenom ljubavlju i prepune neke tihe, životne vlasti, zagrevahu srca, čak i ona okorela i hladna. S velikom ljubavlju lečio je sve duševne i telesne bolesti. Toliko je bio poznat i voljen da je dnevno dolazilo skoro po 2.000 ljudi na lečenje ili savete ili samo za blagoslov. Odlikovao se velikom smernošću.

Starac Serafim je 2. januara 1833. godine završio svoj život na zemlji, u svojoj običnoj beloj podrasi, klečeći na kolenima. O vratu mu je visio mali krst sa raspećem.

Dolično je i potrebno biti dete, a ponekad lav – lav, pak, naročito onda kada protiv nas ustaju strasti ili lukavi dusi. Jer, mi “ne ratujemo protiv krvi i ploti, no protiv poglavarstava i vlasti i kneza tame ovoga sveta, protiv duhova zla podnebesnih”, govorio je Sveti Serafim.

ruke-molitva
Foto: pixabay.com

“Ako se ne saglašavamo sa zlim pomislima, koje nam našaptava đavo, dobro činimo. Nečisti duh ima jak uticaj jedino na ljude strasne, a one koji su se očistili od strasti napada samo sa strane ili spolja. Zar može čovek u mladim godinama da gori a da se ne uzmućuje plotskim pomislima!…

Tegle meda
Za više informacija, kliknite na fotografiju

Ali, treba se moliti Gospodu Bogu da iskra poročne strasti utrne u samom začetku. Tada se u čoveku neće rasplamsati plamen strasti”, savetovao je Sveti Serafim.

Pre svega potrebno je verovati u Boga, jer „onaj ko prilazi Bogu, treba da veruje da Bog postoji i da nagrađuje one koji Ga traže”.

(Telegraf.rs)

Komentarišite prvi

Odgovorite:

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*

Close