„Čekanje“ Gorice Nešović je i naša tužna priča

Brat
Foto: Printscreen

Imate li utisak da stalno nešto čekate? I Gorica Nešović.

Njen novi blog za AllMe Facebook stranicu zove se „Čekanje“ i izaziva onaj mnogima poznat grč u stomaku, više od besa, nego od uzbuđenja.

Čekanje

Čekam da prodju ove vrućine. Kažu, od utorka će biti prijatnije.

Čekam da se otvori Ikea. Kod sina u sobi propao dvosed načisto, skupila sam pare za nešto novo.

Čekam da stigne naše groždje, ne ovo uvozno i skupo.

Čekam da mi „stignu“ neke pare koje kasne.

Čekam da mi se javi majstor za frižider, neće vrata da se zatvore, pupustila guma.

Čekam u redu u pošti. Ispred mene ih je jedanaestoro, ali rade tri šaltera, pa u stvari čekam kao da je ispred mene četvoro.

Čekam da mi stigne nova zdravstvena knjižica.

Čekam da se Dragan vrati sa odmora. Još ove nedelje radim sama.

Kada me neko naljuti, uvredi, iznervira…uvek sačekam malo, pa tek onda odlučim da li ću da reagujem. Nekada nisam čekala, pa sam se često i opekla.

Čekam septembar pa da idem na more.

Čekam da moj sin završi fakultet, da dišem sa manje nemira.

Čekam rasprodaje pa da kupim nešto kvalitetno.

Čekam da prodje.

Najlepše je čekanje na aerodromu, jer čekam neke drage ljude koje dugo dugo nisam videla.

Lepo je čekanje da riba zagrize udicu. Kad zagrize, nastaje radost.

Ne čekam pravdu, ona nikada neće doći.

Za neka čekanja je neophodno i strpljenje. Nemam ga uvek, ali znam da moram da čekam. To je najteže.

Čekam neke malo bolje dane. Od onih idealnih vremena sam odavno odustala.

Postoje stvari koje čekam sa radošću, a postoje i one koje čekam iz nemoći ili očaja.

Postoje ljudi koji čekaju zgodnu priliku da nekog prevare, opljačkaju, nasamare… postoje i oni koji ne čekaju, već otimaju odmah.

Ako je „sreća lepa samo dok se čeka“, onda sam ja mnogo srećna.

Bez obzira na sve, sreća je kada ima šta, ili ko – da se čeka.

(Noizz.rs)

Komentarišite prvi

Odgovorite:

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*

Close