Car Dušan Silni: Najveći srpski vladar!

car-dusan-nemanjic
foto: wikipedija

Na današnji dan 1355. umro je srpski car Dušan Stefan Nemanjić, sin kralja Stefana Dečanskog, kralj Srbije od 1331. godine. U vreme njegove vladavine Srbija je bila na vrhuncu moći, prostirala se od Korintskog zaliva na jugu do Dunava na severu i od Jadrana na zapadu do Egejskog mora na istoku.

Detinjstvo

Car Stefan Dušan Nemanjić rođen je negde oko 1308. godine. Njegovi roditelji bili su Stefan Uroš III Dečanski i Teodora Smilec, dok je mesto rođenja ostalo nepoznato.

Bio je visok i veoma lep čovek. Kao plemića, u pravom smislu te reči, odlikovala ga je krupna, srazmerna građa, a pripoveda se da je imao lepo lice i blag pogled. Car Dušan danas važi za prototip pravog srpskog srednjovekovnog viteza, ali i pravog muškarca.

Njegovo detinjstvo obeležio je sukob Stefana Dečanskog (Dušanovog oca) i kralja Milutina (Dušanovog dede). Tako je mladi carević još u detinjstvu bio prognan sa porodicom, a u jednom trenutku je čak bio i talac.

Uprkos svemu, Dušanov otac nakon Milutinove smrti postaje kralj. Kao princ, Dušan je odmah krenuo u osvajanja i pomogao da Srbija proširi uticaj i teritorije. Prva značajna bitka odigrala se kod Velbužda, gde je kraljević Dušan sa ocem porazio bugarsku vojsku, i time srušio savez Vizantije i Bugarske.

Naime, bugarski i vizantijski vladari, sklopili su savez sa ciljem da unište Srbiju. Međutim Stefan i Dušan su kod Velbužda odneli ubedljivu pobedu koja je oslabila Bugare, a Vizantija se ubrzo okrenula protiv saveznika. Srbija se proširila na jug, osvojivši Niš.

Harizmatični kraljević uspeo je da osvoji i simpatije plemstva, pogotovo nakon bitke protiv Bugara, a njegov otac naslutio je da bi princ mogao da se pobuni protiv njega, baš kao što se on svojevremeno pobunio protiv svog oca. Zato mu je dao na upravu Zetu, ali to nije zadovoljilo ambicije mladog kraljevića, kojeg je vlastela huškala da preotme presto.

U avgustu 1331. godine, Dušan je drsko napao nespremnog oca, zarobio ga zajedno sa porodicom i preuzeo vlast.

Dušan Silni je krunisan, manje od mesec dana kasnije ( tada je bio u ranim dvadesetim ), a nesrećni Stefan Dečanski, preminuo je u novembru iste godine kao zatočenik svog sina.

Za smrt Stefana Dečanskog vezana je i legenda o prokletstvu Dušanovih kasnijih potomaka, a potom i cele srpske države.

Naime, kada su došli ljudi da ga ubiju, Stefan je prokleo sina i njegove potomke. Mada se to prokletstvo nije ispunilo na sinu, palo je ipak na njegovog unuka Uroša, koji je izgubio carstvo.

Legenda je trajala mnogo vekova, posebno kada je knez Lazar sa svojim ratnicima izgubio bitku na Kosovu, a Srbija pala pod Turke. Dušan je značajno proširio granice srpske države prema jugu, iskoristivši unutrašnje nemire u Vizantiji.

Lepa Jelena, Dušanova ljubav

Nedugo pošto je došao na vlast, Dušan je rešio da se oženi, kako bi Srbija dobila kraljicu, a potom i prestolonaslednika.

Njegovo srce ukrala je lepa Jelena, sestra bugarskog cara Jovana. Car Jovan je sestru poslao kao izaslanika kod srpskog kralja, pa je Dušana zadivilo i to što lepa princeza ume da se uhvati u koštac sa ozbiljnim diplomatskim zadacima.

Tako je Srbija dobila kraljicu, Bugarska je bila bezbedna od srpskih napada, ali naslednika dugo nije bilo. Tek pet godina kasnije rodio se Uroš.

dusan jelena
foto: freska iz lesnova

Inače, brak je bio opasno poljuljan dok se naslednik nije rodio. Jelenu i Dušana odrzala je velika ljubav, a situacija u braku se znatno poboljšala posle Uroševog rođenja.

Jelena je imala veliki uticaj na Dušana, smatra se da je uticala na veliki broj Dušanovih odluka, a zna se i da je pratila kralja u njegovim bitkama i osvajanjima.

Carica Jelena bila je povlašćena po mnogim pitanjima. Čak joj je dozovljeno da ode na Svetu goru, gde je ženama zabranjen pristup. Međutim, porodica je morala da se skloni pred najezdom kuge, a carica je putovala u nosiljki, pa tako nije doticala sveto tlo.

Nakon Dušanove smrti, Jelena se zamonašila, a Uroševa smrt ju je toliko pogodila da je prestala da se bavi politikom i posvetila se strogom postu.

Njena udaja za Dušana, značila je i mnoge pogodnosti za Bugarsku, a pogotovo za njenu braću. Kada je Srbija postala carevina, njen drugi brat Jovan Asen postao je despot i vladao Valonom.

Dušanov zakonik

zakon
proglašenje dušanovog zakonika, slika paje jovanovića

Mudru svoju vladavinu Dušan je utemeljio Zakonikom koji se i danas izučava u istoriji pravnih nauka kao izuzetan.

Dušanov zakonik strogo zabranjuje iskopavanje pokojnika i vršenje raznih rituala i vračarenja nad njima. To je jedan od zakona koji su doneti sa ciljem da se spreči veštičarenje među narodom. Osoba koja bi prekršila zakon, bila bi proglašena jeretikom i mogla je biti prognana.

Vizantijsko pravo je poslužilo kao jedan od modela za donošenje Dušanovog zakonika, a religija je imala dosta uticaja na donošenje zakona i u Srbiji i u Vizantiji. Bilo je i telesnih kazni za pojedine prestupe, poput osmuđivanja brade, šibanja, čak i odsecanja delova tela ( u obzir su dolazile sve vrste sakaćenja, osim kastracije) , a ubistvo nekog od članova porodice se kažnjavalo smrću. Što se tiče odsecanja delova tela, kažnjavanje se vršilo javno, za primer drugima.

Po Dušanovom zakoniku i plemstvo je moglo biti kažnjeno, ali te kazne su u mnogim slučajevima bile nešto blaže nego za običan narod.

Zakon je i ženama dao neka određena prava, uglavnom ženama plemenitog porekla. Za seksualno zlostavljanje vlastelinki, gubile su se obe ruke, bilo da ih je napastvovao običan građanin, plemić, pa čak i muž. Devojkama pravoslavne vere nije bila dozvoljena udaja za katolika, osim ako bi mladoženja pristao da pređe u pravoslavlje. Takođe, nije bio dozvoljen brak između Srba i Vlaha.

Originalni primerak zakona nije sačuvan do danas, ali veliki broj kopija jeste. Znamo da je Dušanov zakonik imao 201 član.

Ali, kao što je u mnogo čemu bio izuzetan, tako je od Nemanjića izuzetak i po tome što nije proglašen za svetitelja. Smatra se da su možda dva razloga uzrok tome. Jedan, krupniji, jeste način njegovog dolaska na vlast, a drugi je što se u vreme kuge, zajedno sa suprugom Jelenom, sklonio na Svetoj Gori i u manastir Hilandar.

Kada su mu kaluđeri ozbiljno zamerili što ju je doveo na Svetu Goru, gde nijedna ženska noga nikada nije ni kročila, odgovorio im je da Jelena nije žena, nego carica. Crkva mu ni to izgleda nije zaboravila.

Za života, završio je manastir Dečane, zadužbinu svog oca, a njegova najznačajnija zadužbina bio je Manastir Svetih arhangela kod Prizrena, gde se nalazio i njegov grob.

Zanimljivo:

dusan porodica
car dušan sa porodicom

Kruna cara Dušana čuva se u Cetinjskom manastiru u Crnoj Gori.

Car Dušan silni je jedini član dinastije Nemanjić koji nije proglašen za sveca, iako je , poput prethodnika podigao veliki broj crkava i manastira. Razlog je, opet se navodi, to što je ustao protiv svog oca.

Voštana figura cara Dušana nalazi se u Muzeju voštanih figura u Jagodini.

S obzirom da je Dušan misteriozno preminuo 1355. godine, postoje pretpostavke i da je otrovan. Postoji i dosta osumnjičenih.

To mogu biti i Turci koji su baš u tom periodu uspeli da se iskrcaju na evropsko tlo, ali im je srpski car smetao u daljim osvajanjima, ali sumnja se i na srpsku vlastelu, kojoj je bilo lakše da se pobuni protiv maloletnog Uroša, nego protiv silnog cara.

Sahranjen je u manastiru Svetih Arhanđela kod Prizrena koji je u vreme turskih osvajanja srušen do temelja.

(saznajlako.com)