Britanski narednik pomogao dečaku iz Laktaša: Imam novo lice, imam i devojku

repo-imam-novo
Foto: V. DANČIĆ

Stefan Savić iz Miloševaca kraj Laktaša dobio priliku za normalan život. Narednik Kfora Vejn Ingram pre 13 godina odveo dečaka na prvu od ukupno pet operacija posle kojih mu se vratio osmeh

JA sam Stefan – ponosno nam se predstavio sedamnaestogodišnjak iz Miloševaca kraj Laktaša u Republici Srpskoj, svestan da danas izgleda neprepoznatljivo u odnosu na detinjstvo. Osmehom koji nam je uputio umesto dobrodošlice rekao je više od hiljadu reči.

Zahvaljujući nesvakidašnjoj solidarnosti Vejna Ingrama, bivšeg britanskog vojnika, ovaj mladić dobio je „novo lice“, ali i priliku za novi život, mesto u školskoj klupi, prvi zagrljaj devojke…

Stefan je rođen sa teško anomalijom lica. Imao je otežano disanje i slab vid. Razmak između njegovih očiju bio je 4,5 centimetara, a njegov nos nije se razvio kako treba. Dok je Stefan još bio mali, narednik Ingram slučajno se upoznao sa njegovim ocem Milošem i ponudio svoju pomoć zahvaljujući kojoj ovaj momak sada, posle pet operacija u Londonu, ima priliku da živi kao i svi njegovi vršnjaci.

– Domaćine, gde je gazda Rošina kuća? – pitali smo meštane tražeći pravi put do kuće porodice Savić i da bismo našli njegovog unuka Stefana.

– Tu ste, još samo jedno skretanje – reče nam dečak iz komšiluka.

Stefanovog dedu i njegove roditelje poštuju svi, od Banjaluke do Prnjavora, kao izrazito dobre, poštene i vredne ljude i poljoprivrednike. Ipak, Stefana i njegovog oca nismo zatekli kod kuće, već na obližnjoj benzinskoj pumpi, na koju nas je uputila mladićeva majka Slava.

– Sa Vejnom sam se upoznao slučajno, radeći tada u Ministarstvu odbrane – prisetio se Stefanov otac Miloš svog prvog susreta sa čovekom neizmerne dobrote. – U to vreme je Kfor svako malo imao nadležnost da kontroliše prostorije, a u jednoj kancelariji, u opštini Laktaši stajala je na stolu Stefanova fotografija. Odmah je želeo da upozna mene i Stefana. Izrazio je želju da poseti našu kuću sa svojim prevodiocem dan kasnije. Sve mi je to bilo pomalo čudno, nisam ni slutio u šta će se izroditi naš prvi susret. Dan kasnije, dobio sam, za naše podneblje neskakidašnje izvinjenje u pet do četiri:

– Oprostite gospodine Saviću – reče gospodin s druge strane slušalice. – Kasnimo pet minuta!

repo-imam-novo

– Sve mi je bilo jasno, odnosno da se tu radi o nekoj, definitivno ozbiljnoj nameri – priseća se Miloš te 2003. godine, kada je tada četvorogodišnji Stefan dobio prvu priliku da legne na operacioni sto. – U to vreme, mi smo već prikupljali novac zahvaljujući mnogobrojnim humanitarnim akcijama kako bismo i sami pokušali da platimo bar jednu operaciju, ali u tom momentu to nije bilo ni približno dovoljno.

Narednik Vejn je rekao da bi odveo Stefana u London u jednu bolnicu koja nije na spisku civilnih, već je reč o kraljičinoj. Kontaktirao je sa Tonijem Blerom i u roku od pet dana Stefan je operisan u Londonu! Već posle prve operacije, seća se Miloš, njegovo lice bilo je neprepoznatljivo.

Do danas, Stefan je imao pet operacija, a poslednju u oktobru 2016. godine kada je i završen ceo ciklus zahvata, nakon čega je danas gotovo neprepoznatljiv u odnosu na detinjstvo.

– Uvek smo nastojali da budemo dobri prema svim ljudima, valjda se to negde i „upisalo“, videlo, pa smo i imali sreću da i nama neko pomogne – kaže Stefanov otac. – A pomogli su nam mnogi, naravno, najviše gospodin Vejn. Bićemo mu zahvalni do groba, a nadam se i da ćemo večno ostati prijatelji!

Stefan već sedam godina svira harmoniku. Kaže, ništa mu nije draže od muzike, a otac se šali na njegov račun:

– Samo za harmoniku uvek ima vremena – smeje se Miloš.

Stefan u slobodno vreme nastupa na priredbama, venčanjima, krštenjima…

– Muzika je moja najveća ljubav. Ona je moja snaga. Više od svega volim da sviram. Često nastupam na raznim veseljima, privatnim, ali i onim u kafićima, restoranima. Uz muziku je sve bilo lakše – kaže Stefan, koji je trenutno treći razred Metalske škole u Banjaluci.

Na kraju razgovora nam je otkrio da je srećno zaljubljen i da ima devojku.

 

POŠTOVANjE

ZA deda Rošu Savića svi su čuli, od sedmogodišnje dece, pa do ljudi u godinama. Reporteri „Novosti“ u to su se i uverili tražeći ognjište sedamnaestogodišnjeg Stefana, gazda Rošinog unuka.

Na naše pitanje, otkud toliko poštovanje svih prema deda Roši, Miloš skromno kaže:

– Dobar je čovek, to je njegova najveća vrlina. Kome je god mogao pomogao je.

Tegle meda
Za više informacija, kliknite na fotografiju

(novosti.rs/Vesti-info.rs)

Close