Zlo je samo odsustvo Boga u čoveku: Kako je mladi student zapušio usta celom amfiteatru!

čovek-molitva
Foto: pixabay.com

Profesor je bio srećan što je na brzinu uspeo da dokaže da je vera jedan običan mit. A onda je on podigao ruku i progovorio

Jednog dana profesor na fakultetu je odlučio da sa studentima započne raspravu.

Pitanje je bilo: Da li je Bog stvorio sve što postoji?

Studenti su u glas rekli da jeste.

„Baš sve?“, pitao je profesor. „Da, sve“, bio je odgovor studenata.

„U tom slučaju, stvorio je i zlo, zar ne? Jer, zlo postoji„, rekao je profesor. Studenti su zaćutali, nisu imali odgovor na to pitanje. Profesor je bio oduševljen jer je pokazao da je vera samo mit.

Odjednom, jedan student je podigao ruku i pitao: „Mogu li ja nešto Vas da pitam, profesore?“

„Naravno“, odgovorio je profesor.

„Da li postoji hladnoća?“

Naravno, kolega. Zar nikad niste osetili hladnoću?“, nasmeja se profesor. Ali student odgovori:

„Zapravo, profesore, hladnoća ne postoji! Prema onome što smo učili iz fizike, hladnoća je odsustvo toplote. Može se samo posmatrati da li objekat ima i da li predaje energiju i svoju toplotu na druge objekte. Bez toplote, predmeti su inertni, ne reaguju. Znači hladnoća ne postoji. Mi smo stvorili termin hladno da bismo objasnili odsustvo toplote. A tama?“, nastavio je student sa pitanjima.

„Ona isto postoji“, rekao je sada već zbunjen profesor.

„Opet grešite, gospodine. Tama je potpuno odsustvo svetlosti. Možemo proučavati svetlost i osvetljenje, ali ne i tamu. Nikolsova prizma pokazuje mnoštvo različitih boja na koje se svetlost razlaže u zavisnosti od talasne dužine. Tama je termin koji smo mi stvorili da objasnimo potpuno odsustvo svetlosti.“

I konačno, student je pitao:

„A zlo, profesore, da li postoji zlo?“ Profesor je ćutao, a student je nastavio:

„Bog nije stvorio zlo. Zlo je odsustvo Boga u čovekovom srcu, ono je odsustvo ljubavi, čovečnosti i vere. Ljubav i vera su kao toplota i svetlost. Oni postoje. Njihovo odsustvo dovodi do zla“. Sada je profesor zaćutao.

Student se zvao Albert Ajnštajn.

(mudremisli.net)

Podeli ovaj članak