Žale li i vrane za svojim mrtvima?

Dve vrane

Jeste li znali da se vrane okupljaju oko uginulih pripadnika svoje vrste i gaču? Znači li to da vrane mogu da žale za mrtvima?

Dozivanje, okupljanje i posvećivanje pažnje uginulim članovima jata je uobičajno za Corvidae, grupu veoma inteligentnih ptica kojoj, pored vrana, pripadaju gavran, gačac i čavka. Ali to ne mora da znači da oni zaista žale, kako se obično misli. Verovatnije je da pokušavaju da dokuče postoji li opasnost na tom mestu, kako bi one ubuduće, izbegle ovakvu sudbinu.

Studija koja je objavljena u časopisu Animal Behaviour pokazuje kako se vrane ponašaju kada smrt jednog od pripadnika svoje vrste povežu s ljudima.

Keli Svift, doktorand na Univerzitetu za nauku u Vašingtonu, osmislila je eksperiment koji je to i dokazao.

Jedno od mnogobrojnih istraživanja pokazalo je da vrane mogu da upamte lice čak i duže od devet i po godina. Džon Marzluf, biolog Univerziteta u Vašingtonu, tvrdi da je razlog za to to što vrane moraju biti veoma oprezne kada su u dodiru sa ljudima jer, premda ih pojedini hrane, ima ljudi koji ih ubijaju. 

Na svim mestima u Vašingtonu, na kojima je primećeno da se vrane okupljaju i hrane, postavljene su hranilice za ove ptice. Potom je 25 volontera s maskama stajalo svakog dana po pola sata blizu hrane tako da su vrane mogle jasno da ih vide. Maske su zaklanjale izraz lica volontera, tako da su različiti ljudi mogli da učestvuju u eksperimentu.  Svaki od volontera je vremenom počeo da drži uginulu vranu ili da stoji u blizini jedne od njih.

Zapaženo je da su vrane na ovo reagovale tako što su pozivale ostale pripadnike svoje vrste kako bi ih upozorile. Ne bi li se sklonile od potencijalne opasnosti, one su vremenom prestale da uzimaju hranu s ovakvih mesta.

U prethodnom istraživanju, biolog Džon Marzluf i njegov tim su otkrili da se hipokampus, deo mozga povezan sa učenjem i pamćenjem, kod vrana aktivira pri pogledu na čoveka koji drži mrtvu vranu.

(nationalgeographic.rs)