Vavilonska kultura bila je naprednija nego što se mislilo (VIDEO)

vavilonska_kultura_naprednija_nego_sto_se_mislilo_aps
Foto: YouTube/Printscreen

Vekovima pre pojave prvih teleskopa, Vavilonci su pratili kretanje planeta na nebu koristeći prostu aritmetiku. Međutim, nedavno je utvrđeno da su imali i jedan napredniji metod…

Dobro je poznata činjenica da su Vavilonci bili vešti matematičari i astronomi, koji su čuvali svoje znanje na stotinama glinenih tabli. Ipak, kada je astroarheolog Matje Osendriver sa Univerziteta Humbolt u Berlonu preveo nikada do sada proučavani tekst o Jupiteru, otkrio je nešto zaista zapanjujuće.

Kako bi pratili kretanje gasnog džina na nebu, Vavilonci su koristili geometrijsku tehniku, takozvanu proceduru trapeza, koja čini kamen temeljac infinitezimalnog računa. Sve do sada, za ovaj metod se verovalo da je razvijen oko 1.400 godina kasnije, u Evropi.

„Ovo pokazuje da je ova drevna kultura bila izuzetno napredna. Mislim da niko od nas nije mogao da očekuje da će ovako nešto biti otkriveno u vavilonskom tekstu“, kaže Osendriver.

Prevedeni tekst pripada kolekciji hiljada glinenih tablica, ispisanih klinastim pismom i iskopanih u 19. veku u Iraku. Prevodeći i proučavajući ih proteklih sto godina, arheolozi su naučili mnogo o drevnom Vavilonu, između ostalog i o njihovom naprednom astronomskom sistemu.

Osim gledanja i praćenja zvezda, vavilonski astronomi bili su i sveštenici koji su verovali da su sva dešavanja na Zemlji – vreme, cena pšenice, nivo reka – povezana sa kretanjem planeta i drugih nebeskih tela. Nijedna od nebeskih sila koje su uticale na naš svet odozgo nije bila toliko važna kao Marduk, zaštitnik Vavilona, koji je bio povezan sa Jupiterom.

Osendriver objašnjava u svom istraživanju, objavljenom u časopisu Science, da postoji otprilike 340 vavilonskih tabli punih podataka o položajima planeta i njihovim satelita. Još 110 tabli je čisto proceduralne prirode sa instrukcijama koje opisuju aritmetičke radnje korišćene za izračunavanje pozicija nebeskih objekata.

Jedna kolekcija, tačnije četiri table o Jupiteru, čini se da sadrži procedure za izračunavanje pozicije najveće planete u Sunčevom sistemu po određenoj krivi. Ovi tekstovi su fragmentisani i decenijama je njihov astronomski značaj prošao neprimećen.

Osendriver je, međutim, 2014. godine pronašao instrukcijsku tablu o korišćenju kolekcije tablica o Jupiteru. Skupljala je prašinu u Britanskom muzeju od 1881. godine.

Sada već dekodirani „tekst A“ opisuje proceduru izračunavanja Jupiterove eliptične putanje. Prema tekstu, Vavilonci su pratili Jupiterovu brzinu tokom proteka vremena i određivali putanju izvodeći je iz vremensko-brzinske krive.

Sve do sada, najranije poreklo ovakvog koncepta datiralo je iz Evrope sredinom 14. veka.

(RTS/nationalgeographic.rs)

Close