SVE TAJNE SVETE GORE: Evo kako se tamo računa vreme, kakvi su zakoni i predanja koja su …

hilandar
Foto: Tanjug

Sveta Gora je jedan od najbitnijih centara pravoslavnog sveta. Na njoj se nalazi jedan od najznačajnih manastira koji kod Srba ima poseban značaj – Hilandar. Nikada previše otkrivena, uvek misteriozna, posebno za ženski svet, jer je ženama pristup zabranjen. To je posebno zanimljivo jer je Sveta Gora i Bogorodičin vrt posvećena Bogorodici.

Ženama zabranjen pristup

Naime, po predanju, 44. godine nove ere Bogorodica je pošla na Kipar i njenu lađu je zahvatilo nevreme. Brod je pristao na Svetoj Gori, a ona je zamolila svog sina da to mesto bude njen vrt. Nakon toga, monasi dolaze i naseljavaju poluostrvo. Takođe, po predanju, žena koja je još kročila u Hilandar i time uzdrmala vekovni poredak je srpska carica Jelena, supruga Dušana Silnog.

Zakon se odnosi i na životinje

Dakle, samo monasi imaju pravo da žive na Svetoj Gori i danas ih ima oko 2500. Posetioci na ovoj svetoj zemlji su dobrodošli, ali, kao što je već pomenuto, samo muški posetioci. Naime, još davne 442. godine je posebnim zakonom „Avato“ ženama zabranjen pristup Svetog Gori. Predanje kaže da je ćerka Teodosija Velikog tada posetila manastir Vatroped, a iz ikone se čuo glas Bogorodice koji joj je naredio da odstupi. Taj zakon važi i danas, a ne odnosi se samo na ljude već i na životinje!

Uprava Monaha

Monasi dobijaju pravo samostalne uprave na Atosu 963. godine, i od tog trenutka se njihov broj povećava. Čak i po propasti Vizantije, u doba turske vladavine, Sveta Gora je očuvala slobodu vere i samoupravu. Danas na Svetoj Gori postoji 20 manastira.

Ukoliko broj monaha u manastiru padne ispod 7, on postaje grčki. Svaki od manastira bira svog predstavnika u opštini, u kojoj se bira prot, starešina Svete Gore. Iznad opštine je Sveta epistasija, vlada, sa 4 predstavnika iz 4 najvažnija manastira: Lavre, Vatropeda, Ivirona i Hilandara. Glavni pečat je rasečen na četiri dela, i svaki od ovih manastira ima po jedan deo pečata.

Prestonica Svete Gore

Prestonica Svete Gore je Kareja (orah). Tu se nalazi vrhovna samouprava i sud. U Kareji su konaci svih manastira, pošta, telegraf, carina, lučna i policijska uprava, prodavnice, ambulanta, restoran i pekara.

Gostoprimstvo

Na Svetoj Gori se ne jede meso, ali ipak ko god da je došao nije ostao gladan. Sveta Gora je jedino mesto na svetu gde niko ne može da plati ni obrok, ni prenoćište. Monasi će svakoga nahraniti i naći mu mesto da prespava. Jedino što možete je da manastiru ostavite prilog, u skladu sa svojim željama i mogućnostima.

Poseta Svetoj Gori

Ukoliko želite da posetite Svetu Goru moraćete da ispoštujete određeni protokol. Neophodno je najaviti se ranije faksom, dobiti vizu koja važi 4 dana, a do tamo se može stići samo brodom koji plovi jednom dnevno. Zabranjeno je pecanje, sunčanje, kupanje u moru. Nema asfaltiranih puteva, mobilni uglavnom nemaju domet, jede se dva puta dnevno u tačno određeno vreme. Tačno su određena i mesta na kojima je dozvoljeno pušenje. Ta mesta, nimalo slučajno, najčešće gledaju na manastirsko groblje.

Atos

Najviša tačka Svete Gore je Krst Svetog Atanasija Velikog, postavljen na 2033 metra nadmorske visine. Dolazak do vrha Svete Gore je mali planinarski podvig, posebno za one koji nisu planinari. Uspon je zahtevan, stene oštre, šume se proređuju i na kraju više nema drveća, pa ni hlada. Neki od podvižnika se po oštrim stenama penju bosi. Na samom vrhu Svete Gore je mala crkva u čast Svetog Preobraženja. Upravo se na Preobraženje litija tradicionalno penje na Atos, gde se mnogi monasi i poklonici pričešćuju i zajedno mole.

Merenje vremena

Obzirom da na Svetoj Gori ne važe svetovni zakoni, ni vreme se ne meri na isti način. Iako žive usred Grčke, Svetogorci dane broje po starom, julijanskom kalendaru. Međutim, posebno je čudno to što na taj stari način mere i sate! U zvaničnoj upotrebi je vizantijsko računanje vremena, po kom dan počinje zalaskom sunca. Jedino manastiri Vatoped i Iviron više ne računaju vreme na taj način.

Hilandar

Srpski manastir na Svetoj Gori je Hilandar, osnovan pre više od 800 godina, i jedan je od 4 glavna svetogorska manastira. Smatra se da je vrednost hilandarske riznice veća od svih ostalih dragocenosti u srpskom posedu zajedno. Hilandarska biblioteka je osnovana kada i manastir.

U ovom centru srpske duhovnosti se nalazi jedna od najbrojnijih zbirki slovenskih rukopisa. Tu su čuvani Hilandarski listići, Marijin kodeks, Miroslavljevo jevanđelje, Vukanovo jevanđelje, Radoslavljevo jevanđelje, a pretpostavlja se i Sinajski psaltir.

Monah Kirilo

Jedan od najzanimljivijih ljudi koji danas žive u Hilandaru je monah Kirilo. Kao siromašni dečak se zamonašio, zatim je bio u vojsci iz koje je dezertirao, proputovao je Austriju, Nemačku, Ameriku. Iako je sve vreme bio svešteno lice, bio je i konobar u kockarnici, radnik na mašinama, pa čak i američki šerif! Godine 1985. odlazi u Hilandar, u kome je ispovednik već 30 godina. Visok svega metar i po, ljudima savetuje da ne budu mali.

(Srbija danas/intermagazin.rs)

Close