STUDENT je ušao u tramvaj „DVOJKU“, a onda mu je prišao penzioner i njegov ŽIVOT se promenio!

Tramvaj

Sve je počelo jednog jutra, kada se profesor Radivoj Kašanin odlazeći na posao tramvajem „dvojkom“, zapričao sa slučajnim saputnikom

Znate one priče, koje se nikada nisu desile, ali nekako svako ima druga kojem se baš to dogodilo? E, da, mislimo na – urbane legende!

Upravo tako se definišu te misteriozne, komične, zastrašujuće fabule koje ste hiljadu puta čuli, a neki od vas, u međuvremenu, počeli i da ih prepričavaju ubeđujući druge da su ih doživeli (prim. aut. prozvani će se prepoznati, ali nikada neće priznati)!

Niko, međutim, godinama ne može da utvrdi ko je sve te urbane legende prvi ispričao, kome su se zaista dogodile, i zašto u sebi moraju da nose onaj “obrt” koji će pažljive slušaoce razrogačenih očiju naposletku – iznenaditi, nasmejati ili, pak, uplašiti!

Tako se urbane legende decenijama šire od komšijskih usta do usta postajući pitke “fame”, u koje se tu i tamo doda po koja izmenjena ili iskrivljena činjenica.

I tako traju…

Ekipa Telegrafa rešila je da vas u serijalu tekstova posvećenih urbanim legendama podseti na neke od najpoznatijih srpskih arhetipskih priča, koje bi prosto bilo šteta da ne nastavite i vi da prenosite dalje…

Tradicija se, ipak mora poštovati, zar ne?

Seriju otvaramo onom studentskom o slučajnom susretu studenta i profesora na putu ka fakultetu.

Ovo je čuvena urbana legenda o još čuvenijem, omiljenom srpskom profesoru matematike na Elektrotehničkom fakultetu – akademiku Radivoju Kašaninu.

Sve je počelo jednog jutra, pedeset i neke godine, kada se profesor Radivoj Kašanin (1892-1989) odlazeći na posao tramvajem “dvojkom”, zapričao sa slučajnim saputnikom.

– Momče, nego gde si ti krenuo? – upitao je Kašanin ljubaznog mladića koji mu je trenutak pre toga ustupio mesto.

– Krenuo sam na ispit – odgovorio je momak iz unutrašnjosti, koji je baš tog jutra krenuo, gle čuda, na Elektrotehnički fakultet na ispit.

Kod kog profesora imaš ispit? – upitao ga je dalje Kašanin ne otkrivajući svoj identitet.

Ma, kod nekog gadnog Radivoja Kašanina, koji predaje matematiku. Nikada ga nisam video – uzvratio je student ni ne sanjajući sa kim razgovara.

Reč po reč, započnu oni priču o matematici, a student ionako nervozan zbog ispita našao se u čudu što mu “tamo neki penzioner” dosađuje u prevozu.

ruke p111
Foto: Pixabay.com

Pošto su se siti ispričali o svim mogućim oblastima iz matematike došlo je vreme da se rastanu.

Ja izlazim kod Vukovog spomenika – objasnio je mladić srećan što će se napokon otarasiti dosadnog starca, koji zna daleko više o matematici nego što je mogao i da zamisli.

– I ja isto! – uzvratio je Radivoj, da bi po izlasku iz “dvojke” dodao:

A sad mi mladiću daj tvoj indeks da ti upišem osmicu. Ja sam taj “gadni Kašanin“. Znaš matematku i veoma mi je drago što smo se upoznali!

Bile su ovo poslednje reči profesora, koji se udaljavao laganim koracima ostavljajući iza sebe preneraženog studenta kome se mastilo u indeksu lagano sušilo na jutarnjem povetarcu.

Šta kažete, zar nismo bili u pravu kada smo vam rekli da ovakve urbane legende vredi preneti dalje?

(Katarina Vuković/telegraf.rs)

 

Podeli ovaj članak