Sestre Jasna i Vera progovorile o užasnim vradžbinama u Novom Sadu: Davila nas je svaku noć, a onda smo se setile …

Foto: Pixabay

Sestre nisu mogle da se odbrane od osećaja da će se nešto loše dogoditi

Sestre Jasna i Vera i posle 12 godina ne mogu da zaborave pakleno leto koje su doživele u Novom Sadu. Kako nam kažu, i danas imaju noćne more zbog svega što su tada doživele. Zbog svega toga, njihov pogled na život se promenio i više ništa ne uzimaju zdravo za gotovo.

„Ja sam imala 12 godina, a moja sestra Vera 17 i provodile smo leto kod babe i dede u Novom Sadu. Iako je trebalo da nam bude uzbudljivo, to leto nam je preselo. I sada se sećam koliko smo svake noći plakale, trzale se iz košmara i prepričavale jedna drugoj snove koji su nas plašili, i u kojima smo doživljavale svašta.

Još prvog dana, kada smo tek stigle, pogled na kuću prekoputa naše unosio mi je nervozu. Nisam mogla da se odbranim od osećaja da će se nešto loše dogoditi. Znala sam da u njoj živi starija žena koja retko kad izlazi iz kuće i za koju su sva deca iz ulice pričala da se bavi crnom magijom. Već prvu noć sanjala sam je. I to neću zaboraviti nikada.

spavanje devojka
Foto: Pixabay.com

Kako sam ležala na stomaku, u jednom trenutku sam osetila kao da mi je nešto teško selo na leđa. Bila sam paralisana i nisam mogla da se pomerim. Pokušala sam da dozovem sestru koja je ležala na krevetu pored mog, ali nisam mogla. U jednom trenutku sam samo izgovorila: „Bože, pomozi mi“ i teret je spao.

Otvorila sam oči i nisam mogla da prestanem da plačem. Pomislila sam da je samo košmar u pitanju, ali kada je svanulo i Vera se probudila, po njenom odsutnom pogledu znala sam da se nešto desilo i njoj.

Kada smo ostale same, rekla mi je da je iste noći sanjala komšinicu od prekoputa. Davila ju je u snu i grebala noktima. Iako se meni desilo slično, i iako sam ležala na leđima i nisam videla „teret“ koji mi se navalio na leđa, znala sam da nam je ista osoba pravila problem.

Dogovorile smo se da nikome ne pričamo da nam se ne bi smejali. Mislile smo da je u pitanju samo slučajnost. Ali onda se sledeće noći ponovilo isto. Samo što sam se ovog puta probudila sa ogrebotinom preko vrata.

čovek
Foto: Pixabay.com

Čim je svanulo, ispričale smo baki šta nam se dešava, a ona kao da nije bila iznenađena. Rekla nam je da se ne plašimo i da ima rešenje.

Kada smo tog dana krenule na spavanje, stavila nam je pod krevet beli luk i nož. Ne mogu da kažem da je odmah sve prestalo, ali je bilo mnogo lakše. Posle tri noći sve je nestalo i Vera i ja više nikada nismo sanjale komšinicu. Ali, nikada nismo ni zaboravile ono što nam se desilo.

Prošlo je 12 godina od tog događaja i tek sada su nam sestra i brat od tetke rekli da su oni tih godina doživeli isto.

Bakina komšinica više nije živa, ali i danas kada odem tamo – spavam sa lukom i nožem ispod jastuka. Sada imam 29 godina i, za razliku od mnogih koji se smeju stvarima koje ne mogu objasniti, ja na njih gledam drugačije. Na kraju krajeva, ima mnogo pojava na ovom svetu koje ne možemo shvatiti.“

(Telegraf.rs)

Komentarišite prvi

Odgovorite:

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*

Close