SABLASNI POSMRTNI OSMEH: Ime joj je večna misterija, a posle samoubistva je postala …

sena
Foto: Wikipedia/ Gourami Watcher

Telo mlade žene izvučeno je krajem 1880-ih godina iz reke Sene u Parizu i, budući da na njemu nije bilo nikakvih tragova nasilja, zaključeno je da se verovatno radi o samoubistvu. Sve bi se tako i završilo da se patolog u gradskoj mrtvačnici nije zaneo njenom lepotom i odlučio da izlije joj posmrtnu masku…

Francuska štampa nazvala ju je “Nepoznata iz Sene”, i nikada se nisu javili ni rodbina ni prijatelji koji bi je identifikovali tako da je njeno pravo ime ostala večna misterija, i sva je prilika da će tako biti zauvek.

Njena priča počinje neposredno nakon što se završila. Telo mlade žene izvučeno je krajem 1880-ih godina iz reke Sene na Luvrskom keju (danas kej Fransoe Miterana) u Parizu i, budući da na njemu nije bilo nikakvih tragova nasilja, zaključeno je da se verovatno radi o samoubistvu.

Sve bi se tako i završilo, i ovaj tekst jednostavno ne bi bio ni pisan, da se patolog u gradskoj mrtvačnici nije zaneo njenom lepotom i sablasnim osmehom na njenom mrtvom licu, da je odlučio da joj napravi posmrtnu masku.

U godinama koje su sledile postalo je jasno da on nije bio jedini kojeg je zanela, jer su počele da se prave brojne kopije njene posmrtne maske (inače krajnje uobičajene pojave u tom istorijskom razdoblju; kod nas su najčuvenije posmrtne maske kneza Miloša Obrenovića i kralja Aleksandra I Karađorđevića) koja je postala pomodni i krajnje morbidni predmet u pariskom visokom društvu i ukras zidova svih salona koji su držali do sebe.

sena1
Foto: Wikimedia/Владимир Шеляпин

Dok su neki dovodili u pitanje da li taj izraz uopšte može da pripada udavljenoj devojci, čija je uzrast procenjena na 16 godina, drugi se nisu bavili “glupostima; tako je veliki Alber Kami njen enigmatični osmeh uporedio sa osmehom Mona Lize, pa je usledila rasprava o tome šta njeno lice može da nam kaže o njenom životu i mestu u društvu, i o smrti.

Engleski pesnik i pisac Al Alvarez u svojoj je knjizi o samoubistvu “Divljački Bog”, izdatoj sredinom prošlog veka, napisao da su cele generacije nemačkih manekenki oblikovale svoj izgled po ugledu na “Nepoznatu iz Sene”, da je postala erotski ideal celog tog perioda, kao što je Brižit Bardo postala erotski ideal svog nakon što je “nepoznatu” smenio ideal ustoličen od strane Grete Garbo.

Stoga ne bi trebalo da čudi ni to što je ova neidentifikovana Parižanka postala i predmet bavljenja umetnika. Počev od “Obožavatelja prikaza” Ričarda Le Galijena, novele u kojoj se engleski pesnik zaljubljuje u masku što dovodi do smrti njegove ćerke i samoubistva njegove žene.

sena2
Foto: Wikimedia/Taxiarchos228

Rajner Marija Rilke u svom jedinom romanu “Zapisi Maltea Lauridsa Brigea” piše: “Livac koga posećujem svakoga dana ima dve maske koje vise pored njegovih vrata. Lice mladosti koja se udavila, koje je neko izlio u mrtvačnici jer je bilo lepo, jer se i dalje smešilo, jer je njen osmeh bio tako varljiv – kao da je znao“.

Vladimir Nabokov je 1934. godine na ruskom jeziku napisao pesmu “Nepoznata iz Sene”, a smatra se da ovo delo ima jednake veze sa samom maskom koliko i sa slovenskim mitom o rusaklama. Brojna su druga književna i filmska dela, pa čak i baleti, u kojima se pominje ili igra ključnu ulogu.

I još nešto za kraj: francuski Crveni krst je njeno lice iskoristio za lutku za obuku prve pomoći, lutku koja je potom iskopirana od strane mnogih drugih, zbog čega se lice “Nepoznate iz Sene” ponekada naziva i “najljubljenijim licem svih vremena”.

(O. Š.)