Prvi srpski tajkun bio je poznanik Pabla Eskobara, čovek koji je Kneleta 1992. izvukao iz zatvora

tajkun
Foto: AP

Na asfaltu je bio poznat kao Kneletov zaštitnik nakon Giškine smrti. Navodno je upravo ovaj čovek stigao helikopterom u Crnu Goru leta 1992. da bi izvukao srpskog žestokog momka iz zatvora

Radojica Nikčević je bio predsednik Košarkaškog kluba Partizan i jedan od najbogatijih i najmoćnijih ljudi Jugoslavije. Na čelu crno-belih bio je i 1992, kada je Partizan osvojio Evropu.

Njegovo bogatstvo navodno je iznosilo preko 50 miliona maraka i nazivan je prvim srpskim tajkunom. Svoje bogatstvo je demonstrirao nošenjem roleksa, zlatne igle za kravatu i dijamantskog prstena.

knele
Foto: Printscreen

– Na asfaltu je bio poznat kao Kneletov zaštitnik nakon Giškine smrti. Navodno je upravo Nikčević stigao helikopterom u Crnu Goru leta 1992. da bi izvukao Kneleta iz zatvora, kada je uhapšen zbog pucnjave sa obezbeđenjem Gazda Jezde koje nije dozvolilo momcima sa Voždovca da uđu na Sveti Stefan. Samo nekoliko meseci kasnije, Knele je ubijen u Beogradu – kaže nam administrator Fejsbuk stranice “Legende devedesetih“.

Iste te godine Nikčević je u Beograd doveo kontroverznog advokata i biznismena Đovanija di Stefana preko koga je navodno kontrolisao narko tržište, a početkom 1993. su, navodno, otputovali u Bogotu da se povežu sa Pablom Eskobarom.

Ove priče je podgrejala čitulja koja se pojavila u beogradskim novinama nakon Nikčevićeve smrti – kao ožalošćeni bio je potpisan Pablo Eskobar, koji će dva meseca kasnije takođe biti ubijen.


Nikčević je ubijen početkom oktobra 1993. godine. Tada se na ulici mimoišao sa dva momka prerušena u radnike, od kojih se jedan okrenuo i upucao ga u potiljak. Posle toga su ušli u jugo i odvezli se.

Ovo ubistvo je ostalo nerasvetljeno, a kao razlog su i danas ostale spekulacije da se zamerio sa nekome od svojih nekadašnjih saradnika, ratnih profitera, tajnih službi, preko političara i biznismena, do narkodilera.

Radojica je bio rođeni Beograđanin, nikšićkog porekla, a priča se da je govorio da je “Crnogorac srpskog roda”.

Što se tiče Đovanija, postao je portparol Arkanove SSJ i pojavljivao se u njegovom timu advokata kada mu je međunarodna zajednica zapretila Haškim tribunalom zbog ratnih zločina. Kada je 1999. godine bombardovanje počelo, on je napustio Srbiju.

Kasnije su ga prozvali đavoljim advokatom jer je branio ljude poput Slobodana Miloševića i Sadama Huseina, da bi se na kraju ispostavilo da uopšte nema diplomu ni dozvolu da se bavi advokaturom, zbog čega je u Londonu osuđen na dugogodišnju robiju.

 

(Vesti-info.rs/J.S/Telegraf.rs)

Komentarišite prvi

Odgovorite:

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*

Close