NEPOZNATA ISTORIJA Potresno Teslino pismo

Nikola Tesla

Svakog 21. oktobra, i posle 74 godine od kada su nemački okupatori streljali 2.400 građana u Kragujevcu, otvaraju se nove stranice ove tragedije.

U Šumaricama je ubijeno 2.400 građana, od toga 261 srednjoškolac

Tako je, na čudan način, u istoriji do sada ostala gotovo nepomenuta priča o Nikoli Tesli, koji je samo nekoliko meseci pre nego što je umro imao snage da u Njujorku oštro osudi fašiste, i skrene pažnju Amerikanaca na žrtve u svojoj domovini.

 Tako se on pod naslovom „Braći u Americi“, u listu „Srpski srbobran“, obratio sledećim rečima:
„Naš narod pokazuje toliku moralnu snagu da nam svetla obraz pred svetom. Ono što čine naša braća u Starom Zavičaju dostojno je duha koji prožima našu narodnu pjesmu. Koliku duševnu snagu, čvrstu odluku, neprestrašenost i junaštvo imali su oni naši još nerazvijeni dečaci kad su pred nemačkim puškama radosno klicali: ‘Mi smo srpska deca. Pucajte!‘. Kako se mi svi možemo ponositi znajući da u čitavoj istoriji sveta nema tako veličanstvenog primera. Ovi divni mučenici živiti će vekove u našoj uspomeni oduševljavajući nas na besmrtna dela.
Njujork, april 1942, vaš brat Nikola Tesla.”
Nikola-Tesla
Srpskog proslavljenog naučnika posebno su pogodila saznanja o streljanju dece, jer je prema podacima koji su do sada prikupljeni, u Šumaricama ubijeno 2.400 građana, od čega su 40 deca mlađa od 15 godina, a 261 su srednjoškolci.
Detalje o pogromu u Kragujevcu i okolnim mestima u oktobru 1941. izneo je i ugledni “Njujork tajms” koji je pored ostalog napisao:

“… Izveden je masakr nad 4.000 Jugoslovena, uključujući i 100 učenika sa knjigama u rukama, od strane nemačkih vojnika u blizini grada Kragujevca, 21. oktobra. Civili su bili pogubljeni u znak odmazde zbog ubistva desetoro nemačkih vojnika. Nijedan od nastradalih civila nije bio umešan u ubistvo nemačkih vojnika, i umrli su ne znajući zašto. Vođeni su u smrt u grupama od po četrdesetoro. Dečaci starosti 15 god., sudije, sveštenici, dućandžije i radnici ubijeni su. Streljanje je trajalo čitav dan… Direktor škole, Pantelić, pao je na kolena i molio Nemce da poštede dečake, i kada je njegova molba odbijena zatražio je da bude i on ubijen sa njima. Ta sledeća molba mu je bila uslišena.

Rodbini nije bilo dozvoljeno da upute ni poslednji pogled svojim nastradalima. Nemci su izdali saopštenje opisujući masakr kao ‘ubistvo 2.300 komunističkih bandita‘…“

(novosti.rs)