NAJSREĆNIJI SRBIN! Dragoljub ceo život dobija u nagradnim igrama, PROPUTOVAO POLA SVETA i uzeo 20 MILIONA!

Foto: M. Cvetković / RAS Srbija

Stotine pisama koje je dobio počinjala su kurtoaznim „Poštovani dobitniče“, a završavala pozdravom „Srećan put“ ili „Čestitamo“. Između naslova i odjave pošiljaoci su navodili vreme leta ili mesta gde može preuzeti nagradu.

Toliko je bio srećne ruke Dragoljub Purić Vukas (80), Užičanin, da je, sve zahvaljujući nagradnim igrama, prokstario svet uzduž i popreko, ućario dobre novce i obnovio nešto pokućstva.

Pet kontinenata je obišao, u riznici uspomena mu nedostaje samo Južna Amerika. Mada je i na njen prag stigao, u Meksiko.

– Novine, magazini, revije, enigmatski časopisi… Nije bilo nagradne igre koju sam propustio – priča Purić listajući pozamašnu kolekciju novinskih isečaka, gde je njegovo ime među dobitnicima, razglednica velegrada, fotografija sa egzotičnih tački sveta, ulaznica na sportska borilišta…

Jovanču Micića je na put oko sveta poslao lični hir, a Vukasa ruka Vladimira Petrovića Pižona.

– Iz hrpe kupona Pižon je izvukao pet od kojih je jedan bio moj. Na putu oko sveta, obišao sam Moskvu, Tokio, Peking, Hongkong, Manilu, Australiju, Novi Zeland, Havaje, Los Anđeles, Njujork – govori globtroter koga je voleo bubanj.

Bio je pod vulkanom Fudži, šetao Kineskim zidom, video Tjenanmen, Sidnejsku operu, Diznilend, Brodvej, Harlem, Bangkok, Pataju. Evropa je u posebnoj riznici. – Kupovao sam po nekoliko primeraka novina. Jedan kupon sam adresirao na sebe, ostale na ukućane – veli Užičanin.

Tri fudbalska mondijala – Španija, Italija, Francuska – opet kao srećni dobitnik, uživo je pratio. U Kopenhagenu je 1981. a na Vembliju pet godina kasnije bodrio fudbalere Jugoslavije. U Hongkongu je bio još jednom, sa SRJ na „Karlsberg kupu“. Iz bubnja ga je tad izvukao selektor Santrač.

U Atini 1995. i Barseloni 1997. gledao je naše košarkaše na najvišim stepenicama pobedničkih postolja. Sa Zvezdom je bio u Bariju, Veroni i Đenovi, sa Partizanom u San Sebastijanu i na Malti. Partizan je 1991. zbog sankcija revanš sa španskim Hihonom igrao u Istanbulu. Vukas je kao srećni dobitnik gledao crno-bele u obe utakmice tog dvomeča.

Stigle godine pa ne može da sabere onih par država u Evropi u koje nije aterirao.

– Letovanja u Crnoj Gori i Grčkoj, odmori i vikendi od Vardara do Triglava… Tri bicikla, usisivač, kožna galanterija, pregršt lopti, dresova, večera, knjiga, novčanih nagrada, časovnika. Za tri meseca dobio sam četiri televizora – veli penzionisani trgovac nekada moćne, odavno pokojne „Gradine“.

Više od 100.000 kilometara, desetine metropola i svetskih čuda… Put i ulaznice su bile plaćene, ali valjalo je imati koju marku, dolar, funtu za pojesti, popiti, provesti se, pazariti. Seća se bezbrižan prošlosti.

– Imali smo dovoljno dobar standard da večeramo u Njujorku, provodimo se na plažama Honolulua i kupimo markiranu krpicu u Londonu. Nismo bili puki posmatrači izloga. I na bogatom Zapadu smo ostavljali bakšiš. Novčanik danas ne da, osim fotografije, da poneseš drugu uspomenu iz inostranstva – sumira minule decenije ljubimac sreće.

Inflacija mu pojela nagradu

Početkom devedesetih kad se za iste pare ujutro moglo kupiti kilo mesa, a uveče ni po kila čvaraka, Vukas je nabo 20 miliona dinara. Ceni, to je oko 30.000 dinara današnjih. Dok mu je isplaćen novac, inflacija je učinila svoje pa je od silnih miliona dobio par ćoravih dinara.

(blic.rs / Vladimir Lojanica)

Komentarišite prvi

Odgovorite:

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*

Close