Ljudi koji su doživeli paralizu sna svedoče da su zastrašujuća iskustva stvarna (VIDEO)

man
Foto: Pixabay.com

Mnogi ljudi koji doživljavaju paralizu sna su prijavili da imaju osećaj straha kada osete sablasno “prisustvo“ (često ga opisuju kao zlonamerno, preteće ili zlo), propraćeno čudnim zvukovima i mirisima. Neki su čak prijavili jedinstvena iskustva kao osećaj plutanja ili da se nalaze izvan tela.

Studije sprovedene na pacijentima koji pate od paralize sna pokazuju da su zastrašujuća iskustva stvarna, a ne “halucinacije“ kao što se ranije mislilo.

Da li ste se ikada probudili usred noći paralizovani? Da li ste ikada osetili zlo prisustvo pored svog kreveta ili ste doživeli “halucinacije“ da ste napadnuti dok spavate? Pa, niste jedini – ovaj zastrašujući poremećaj utiče na milione ljudi širom sveta.

U medicinskom smislu, paraliza sna se odnosi na kratak period na početku spavanja, ili kraju, tokom kojeg osoba nije u stanju da se pomera ili govori, dok je sve vreme budna i svesna svog okruženja.

Laički rečeno, paraliza sna je stanje u kom se osoba probudi iz sna, ali je privremeno paralizovana. Paraliza sna može trajati od nekoliko sekundi do nekoliko minuta ili čak i duže, i obično se dešava pri buđenju ili odmah nakon što se zaspi.

Šta izaziva paralizu sna? Šta se dešava tokom paralize sna? Zašto paralizu sna prate najčudnije senzacije? Da li je paraliza sna duhovni fenomen ili neurološko stanje? Može li vas demon napasti u snu i izazvati paralizu sna? Stefani Papas, saradnik za Live Science, objašnjava:

“Tokom većine faza sna koje su ispunjene snovima, naši mišiću postaju paralizovani, sprečavajući telo da radi ono što se dešava u mozgu. Moždane hemikalije kreću u akciju tokom brzog pomeranja očiju (REM) faze, koja obično počinje oko 90. minuta noćnog odmora.“

“Tokom REM faze, mozak je veoma aktivan, a snovi su najintenzivniji. Ali dobrovoljni mišići tela – ruke, noge, prsti, sve što je pod svesnom kontrolom – su paralizovani.“

“Ova paraliza drži ljude mirnima čak i njihovi mozgovi prolaze kroz fantastične scenarije; to je takođe razlog zašto ljudi ponekad doživljavaju paralizu sna, ili iskustvo buđenja dok su mišići još uvek zamrznuti. Ova senzacije je bila osnova za mitove kao što su sukuba i inkubus, demoni za koje se kaže da zavode ljude u snu kako bi imali seks sa njima.“

Paraliza sna je duhovno iskustvo

man
Foto: Pixabay.com

Paraliza sna je široko rasprostranjena u opštoj populaciji i često je praćena raznim i živopisnim halucinacijama. Halucinacije povezane sa paralizom sna verovatno značajno doprinose raznim paranormalnim verovanjima i natprirodnim predanjima.

Mnogi ljudi su prijavili da imaju osećaj straha kada osete sablasno “prisustvo“ (često opisano kao zlonamerno, preteće ili zlo), propraćeno čudnim zvukovima i mirisima. Neki su čak prijavili jedinstvena iskustva kao osećaj plutanja ili da se nalaze izvan tela. U medicinskom smislu, ova iskustva su definisana kao hipnagogne i hipnopompne halucinacije. Brain Decoder piše:
“Paraliza sna može ponekad da izazove jezive senzacije plutanja izvan tela ili gledanja na sebe sa plafona spavaće sobe. U nekim kulturama se takva vantelesna iskustva pripisuju “duši“ – kao neka vrsta “astralnog putovanja.“ Ali vantelesna iskustva potiču iz mozga. U stvari, ona se pouzdano mogu proizvesti u laboratoriji. Mi jednostavno moramo da poremetimo aktivnost dela mozga pod nazivom temporoparetalni spoj.“

Međutim, studija Univerziteta Kalifornije i Medicinske škole Harvard iz 2015. godine je ispitala kulturna objašnjenja paralize sna – ili Pandafeche napad u Italji – i otkrila da ogroman procenat učesnika smatra da je njihovu paralizu sna verovatno izazvalo natprirodno stvorenje, Pandafeche, često nazivano i zlom vešticom, ponekad kao duh ili zastrašujuća humanoidna mačka.

 

Dr Dejvid Haford, profesor i direktor u centru za humanističku medicinu, je istražio veliki broj tumačenja po pitanju paralize sna koja ukazuju da čak i zastrašujuće paralize sna mogu imati pozitivan duhovni efekat za osobu koja je doživljava.

“Voleo bih da mogu da učinim da ove epizode nestanu i često se molim da se to i desi. Mislim da mi je paraliza sna otvorila oči ka duhovnom svetu i zbog toga sam u Bibliji potražio kako se pripremiti za takve stvari. Iako želim da paraliza sna nestane, ona je ironično ojačala moj odnos sa Bogom.“

Da li su ova iskustva koja je javljaju tokom paralize sna realna ili se to vaša psiha poigrava sa vama? Da li je paraliza sna duhovno stanje svesti ili je to posledica stresa i nedostatka sna? Da li se duhovi pojavljuju tokom paralize sna ili oni predstavljaju vaše strahove i skrivene želje? Podelite sa nama svoje misli ili iskustva u komentarima…

 

(Webtribune.rs/balkanuzivo.net)

  • Danilo Vasic

    Ja sam često doživljavao raznorazne situacije u snu i prepoznao sam sebe u ovom članku. Samo mali deo tih snova sam uspeo zapamtiti i često razmišljam o tome, kako to da neke zaboravim odmah po buđenju ili posle kraćeg vremena po buđenju. Ne znam zašto mi se nikad nije dalo da počnem da ih zapisujem radi kasnije analize iz koje bih možda saznao nešto što mi možda njima poručuje i sam Bog. Sanjam ponekad dok spavam da neko ili nešto legne na mene i baš pritiska, ali sam nekako uvek bio svestan da je to samo san i da ću se probuditi i uveriti se da je to zaista bio san. U tu svrhu svesno u snu preduzimam mere pokušaja pokrenuti se i razmrdati kako bi me to probudilo.
    Ponekad čim se probudim osetim da mi je utrnuo neki deo tela tako što sam u snu pritisnuo neku od žila kucavica pa u delu tela, ruke ili noge stane cirkulacija krvi. Brzo odradim pokrete kako bi mi krv prostrujala tim delom tela i sve se vrati u normalu. Često sam kao mlad sanjao kako letim kao ptica iako nemam krila već samo snagom volje i želje polećem uvis ili menjajući pravce kretanja gde god poželim. To je naravno divan i srećan osećaj znajući pri tom da to mogu samo ja a ne i drugi ljudi. To smatram posledicom moje bujne mašte još iz detinjstva kad sam imao neki osećaj da sam u mnogim stvarima sposobniji od svojih vršnjaka koji su me okruživali. Često sam sanjao kako letim uzvodno nisko iznad reke kao vilin konjić a oda podletim pod neku građevinu iz koje nema nikakvog izlaza pa se uspaničim i to me probudi.
    To sam sam sebi uvek tumačio da mi Bog nešto poručuje i opominje da vodim računa o tome šta i kako radim i da ne srljam već uvek pre nekog činjenja dobro razmislim o posledicama. Sanjao sam često kao dete kako me jure vukovi a ja se penjem na drvo i tako se uvek spasim od njih i u tom begu na drvo u strahu od njih se probudim i budem srećan što je to bio samo san.
    Znao sam kao osnovac u školi sanjariti potpuno budan, naprimer sećam se kad smo učili verovatno geografiju kad nam je učiteljica predavala nešto o Jugoslaviji i republikama, navodeći glavne gradove republika a i glavnom gradu Jugoslavije Beogradu. E tad sam pogledao svu decu oko sebe u razredu onako sve nas kao glupe seljačiće među kojima sam sebe smatrao najpametnijim, pomislio, e ja ću živeti kad odrastem baš u tom glavnom gradu Beogradu. I verovali ili ne, ja živim baš u tom Beogradu još od Maja 1967, godine do današnjih dana. Jaka želja i pomoć Boga me je vodila ka tom cilju a da toga nisam ni bio svestan sve dok se to nije dogodilo. Iako nisam imao uslova da se školujem i fakultetski obrazujem, mislim da sam mnogo toga u životu postigao više nego neki sa po tri završena fakulteta.
    Jakom željom sam uz rad i školovanjem na Beogradskim univerzitetima univerzitetima Svetozar Marković i Đuro Salaj stekao nekoliko radničkih zanimanja, kao što su VKV vozač motornih vozila, radio i TV mehaničara, Bravara, varioca, a radeći po mnogo firmi od Slovenije do Srbije naučio i zidarske, izolaterske, električarske, vodo i kanalizacione poslove tako da kad sam počeo graditi vikend kuću u rodnom selu, sve zanatske radove pa čak i podove, pločice i laminate odradio lično i bez bilo kakvog pomoćnika. Znam čak da pravim i nameštaj po meri po principu uradi sam.
    Eto dragi prijatelji ne znam šta mi bi da sad sve ovo ovako udrobljeno sve napišem iako u početku nisam imao nameru o svemu ovome već samo o snovima. Jednostavno kad krenem da govorim ili pišem, činim to kao da sam se uključio u nešto što mi diktira šta da kažem ili napišem pa mi ponekad izleti i nešto zbog čega se neki mogu i naljutiti. Šta mogu jer to sam jednostavno ja takav kakav sam, zbog čega me neki ne podnose a ni ja njih. Bogu hvala za sve…Amin…

Close