Koje religije su spremne da prihvate život u svemiru? Judaizam 3.deo

Space

Sve se češće govori o kolonizovanju drugih planeta i Meseca. Međutim, kako bi se onda pripadnici određenih religija molili okrenuti prema istoku ili odmarali od svitanja do sumraka u svetu gde istok ne bi postojao i sunce bi izlazilo svakih 90 minuta?

Judaizam

Uopšteno, svaki ogranak judaizma (reformistička, konzervativna, ortodoksna, itd) ostaje intelektualno nejasan oko većine stvari. Neslaganje oko toga šta propisi zapravo dozvoljavaju ili ne ohrabruje zbog toga što ima toliko prostora za neslaganje na prvom mestu. Zato je 1340. godine rabin Hasdai Kreskas mogao da izjavi da je svemir zaista beskonačan i da sadrži potencijal za beskonačne svetove, tako da bi kolonizovanje nastanjivih planeta bilo u redu. To je ujedno i razlog zbog kojeg su rabini i naučnici proveli kasnije vekove u raspravi oko suštine rečenog bez jasne odluke.

Judaizam i svemir takođe imaju praktične međusobne tenzije. Kada je izraelski astronaut pukovnik Ilan Ramon otišao na Međunarodnu svemirsku stanicu (ISS) 2003. godine (na zlokobnom spejs-šatlu Kolumbija, koji će se raspasti prilikom povratka na Zemlju), Ilan se suočio sa problemom kako tačno da poštuje Šabat. Dok Jevreji na Zemlji koriste taj dan za odmor od svitanja do sumraka, određenje vremena je nešto komplikovanije kada se nalazite u niskoj orbiti gde se izlazak sunca dešava na svakih 90 minuta.

Konačno, rabini na Zemlji odlučilo su da Ramon samo prati vreme sa Kejp Kanaverala. Iako bi većina Šabat rituala bila veoma nepraktična na svemirskom brodu (pre svega korišćenje vatre za paljenje sveća, zbog rizika od eksplozije), odlučeno je da u tom slučaju samo recitovanje blagoslova nad vinom dovoljno. Činjenica da su verske vođe voljne i u stanju da modifikuju pravila za vanzemaljske uslove predstavlja pozitivnu stvar za sve buduće jevrejske svemirske pionire.

Nastavak sledi…

(vesti-info.rs/nationalgeographic.rs)