Koje će vrste naslediti Zemlju kada LJUDI IZUMRU? Odgovor je VELIKO IZNENAĐENJE

spisi
Foto: Tanjug/AP

Ukoliko bismo imali šansu da zavirimo u budućnost oko 50 miliona godina posle propasti sveta i nestanka ljudskog roda, šta mislite, šta bismo zatekli? Lik Bisijer sa Univerziteta u Stirlingu pozabavio se ovim pitanjem i objasnio zašto su slabi izgledi da će Zemlju naslediti primati.

Pitanje “naslednika Zemlje” podstaklo je nagađanja i mnogi autori su ponudili liste mogućih kandidata. Međutim, pre iznošenja bilo kakvih pretpostavki, neohodno je objasniti šta se podrazumeva pod dominantnom vrstom.

Neko bi možda rekao da danas živimo u eri skrivenosemenica. Međutim, većina ljudi nema viziju proždrljive biljke Odri 2 iz crtanog filma “Mala prodavnica užasa” kada pokušava da zamisli život u budućnosti, iako su fiktivni trifidi pokazivali tipično životinjske karakteristike, predatorsko ponašanje i mogli su da se kreću.

Zbog toga ćemo se ograničiti na životinje.

Prema nekim merilima, u svetu i danas, kao i oduvek, dominiraju bakterije, iako se “era mikroba” navodno završila pre 1,2 milijarde godina. Ali, ona se nije završila zato što su bakterije prestale da postoje ili zbog opadanja njihove dominantnosti, već zato što smo u svom ograničenom načinu rasuđivanja skloni da pridajemo veći značaj velikim višećelijskim organizmima koji su došli posle njih.

Prema nekim procenama, četiri petine životinja su nematodi (valjkasti crvi), pa je očigledno da ni rasprostranjenost, ni brojnost, a ni različitost nisu osnovni rekvizit da bi se neka vrsta smatrala “dominantnim” oblikom života.

Našu maštu zaokupljaju veliki i harizmatični organizmi. Ljudsko imenovanje dominantnih vrsta i naglašena sklonost da tu titulu dodeljuju bliskim srodnicima odražava određeni stepen narcisoidnosti.

Autori filma “Planeta majmuna” imali su viziju prema kojoj će naši najbliži srodnici iz reda primata razviti sposobnost govora i usvojiti našu tehnologiju.

Međutim, malo je verovatno da će zajednice primata koji ne pripadaju ljudskoj vrsti naslediti ljude na Zemlji, zato što će majmuni verovatno izumreti pre nas. Čovek je već sada jedini živ hominid čiji opstanak nije ugrožen, ili bar opasno ugrožen, a globalna kriza koja bi istrebila našu vrstu teško da bi poštedela osetljive populacije drugih velikih majmuna.

Ljudi žive u zabludi ko će ih naslediti

spisi1
Foto: Tanjug/AP

Čak i ako bi ljudi podlegli globalnoj pandemiji koja pogađa relativno mali broj drugih sisara, upravo su veliki majmuni izloženi najvećem riziku da se zaraze bilo kojom novom bolešću koja bi nas zbrisala sa lica Zemlje.

Da li će neki drugi, udaljeniji srodnik razviti inteligenciju i društvo poput ljudskog? To je, takođe, vrlo malo verovatno.

Od svih vrsta koje su bile dominantne životinje u nekom periodu istorije sveta, ljudi su jedinstveni po svojoj inteligenciji i manuelnim sposobnostima. Međutim, te osobine nisu neophodne da bi neka vrsta dominirala među životinjama. Evolucija ne daje prednost inteligenciji radi nje same, već samo ukoliko ona vodi većoj stopi opstanka i produženja vrste.

Zbog toga bismo bili u velikoj zabludi ukoliko bismo svoje naslednike zamišljali kao naročito inteligentna i društvena bića, ili stvorenja koja imaju moć govora ili vešto barataju ljudskim tehnologijama.

Koja vrsta bi, dakle, mogla da nas nasledi 50 miliona godina posle apokalipse?

Pobeđuje vrsta od koje to niko nije očekivao

spisi2
Foto: Reuters

Odgovor je razočaravajući i, istovremeno, uzbudljiv.

Iako možemo biti prilično sigurni da to neće biti šimpanze koje govore, u suštini, nemamo pojma kako će naši naslednici izgledati. Svet je tokom istorije doživeo niz faza masovnog izumiranja vrsta. Diverzifikacija života koja je usledila posle svakog takvog događaja odvijala se relativno brzo i proizvedeni su novi oblici života, uključujući i mnoge koji nisu ličili na preživele pretke iz kojih su se razvili.

Gmizavci koji su pre 250 miliona godina preživeli Veliko izumiranje vrsta, u kome je uništeno oko 90 odsto morskih i 70 odsto kopnenih vrsta, nisu baš nagoveštavali pojavu pterosaurusa i dinosaurusa, a ni sisara i ptica, koji su potekli od njih.

Evolucioni biolog Stiven Guld bio je uveren da slučajnost igra važnu ulogu tokom velikih tranzicija u životinjskom svetu. Smatrao je da teško možemo naslutiti koje će vrste opstati posle izumiranja u budućnosti i opominje nas da su evolucione tranzicije složen proces.

Dakle, moguće je da će, kako mnogi tvrde, mravi posle nas dominirati na Zemlji, ali mi možemo samo da zamišljamo kako će njihovi dominantni potomci izgledati.

Sedam scenarija propasti sveta

spisi3
Foto: Profimedia

Apokalipsa je omiljena tema naučno-fantastičnih filmova, ali postoji i nekoliko veoma realnih naučnih teorija o opasnostima koje bi mogle da je izazovu.

U te teorije spadaju teorije o udaru asteroida i širenju epidemije, koja će za nekoliko dana usmrtiti veliki deo svetske populacije.

Magazin “How It Works” nedavno je opisao sedam scenarija o porpasti sveta i pretnje s kojima se suočava čovečanstvo. To su, između ostalog, erupcija supervulkana, nuklearna zima, udar asteroida, takozvani nekontrolisani efekat staklene bašte, umiranje Sunca, eksplozija gama-zraka i globalna pandemija.

Zašto ljudi ŽELE APOKALIPSU?

U poslednjih nekoliko meseci mnogi voditelji koristili su reč “apokalipsa” ili “apokaliptičan” kako bi izrazili negativne posledice najrazličitijih pretnji – počev od mogućeg udara asteroida, preko napredovanja Islamske države, američkog tržišta nekretnina, globalne zabrinutosti zbog masovne migracije, rata u Siriji, “Breksita”, pa sve do poplava na severu Engleske.

(dailymail.co.uk/blic.rs)

Close