Engleska: Povratak mumije

Egipat

Tragično preminuvši u cvetu svoje mladosti, telo dečaka sveštenika Hatemuija je pedantno pripremljeno za poslednje putovanje kroz najmračnije ponore podzemnog sveta u iščekivanju postizanja ultimativnog, večnog cilja…života posle smrti.

Međutim, dok se njegova duša, ili „ka“, verovatno vaznela u to duhovno carstvo koje je centralni deo verovanja mnogih starih religija, njegovi zemni ostaci, nekom čudnom igrom sudbine, završili su na nešto manje nebeskoj lokaciji, u gradiću Svindonu u Engleskoj.

Čak ni drevni Egipćani sa njihovim moćnim bogovima, svetim i sveznajućim sveštenicima, misterioznim obredima i ritualima, to sigurno nisu očekivali. Danas, nekih 2.300 godina nakon tužnog umiranja u godinama starosti između 9 i 13, Hatemui je najstariji stanovnik Svindona.

Ali kako su mumificirani ostaci jednog mladog sveštenika iz Zemlje faraona (31. dinastije, ili tu negde), zajedno sa šarenim, ornamentalnim drvenim sarkofagom, završili u Svindonu? Dobro pitanje.

Odrastajući, po svemu sudeći, u bogatoj porodici, Hatemui je živeo tokom kasnog perioda starog Egipta od 350. do 305. godine pre nove ere; 1.000 godina nakon pažljivog sahranjivanja Tutankamona, tri veka pre vladavine Kleopatre i neposredno pre pada Egipta u ruke Aleksandra Velikog.

Zahvaljujući hijeroglifima upisanim na njegovom jarko obojenom javorovom sarkofagu znamo ime dečaka i njegove majke – Tašentnetajhet.

Natpis takođe traži zaštitu tokom putovanja do zagrobnog života, kojim vlada Oziris, bog mrtvih.

Pored toga što su bili u stanju da približno odrede starost mumije, stručnjaci veruju da ona verovatno potiče iz grobnice u jednoj od drevnih nekropola u Luksoru, lokalitetu poznatog grada Tebe, nedaleko od Doline kraljeva: područja nadaleko poznatog kao „najveći otvoreni muzej na svetu“.

Dok je njegova mladalačka smrt još uvek misterija, rendgenski zraci su otkrili frakturu lobanje, ukazujući da je Hatemui ispušten nakon smrti – verovatno od strane sveštenika koji su mu uklanjali mozak tokom procesa mumifikacije.

Ali šta je sa napornim putovanjem od oko 4.000 kilometara preko mora i putem kopna od bezvodne pustinje Gornjeg Egipta, do zelenih polja Viltšira?

Veruje se da je mumija pokupljena tokom ranog XIX veka od strane engleskog gospodina uključenog u Veliku turneju (Grand Tour) – tradicionalni obred inicijacije koji su prolazili mladići više klase, a koji je uključivao potragu za umetninama, kulturnim dragocenostima i drugim zanimljivim stvarima.

Turneja se tradicionalno završavala u Južnoj Italiji, tako da je velika verovatnoća da su ostaci buduće mumije iz Svindona preneti u tu zemlju preko Sredozemlja i prodati engleskom umetniku kao najtraženiji suvenir – budući da su mošti drevnih Egipćana tada bili veoma tražene. Ono što se zna, jeste da je Hatemui vremenom našao svoj put do seoske kuće u Devizesu i da je bio izložen u centru grada, da bi potom zapao za oko svindonskom istrajnom kolekcionaru svih egzotičnih stvari, zanimljivih ili samo otkačenih, Čarlsu Goru.

Tokom svog života on je temeljno prikupljao bilo šta što je mogao da dodirne rukom: fosile, vojne regalije, rimske novčiće, praistorijske strele, preparirane životinje. Da je pre jednog veka postojao izraz, njemu bi sasvim sigurno bila postavljena dijagnoza opsesivno-kompulzivnog poremećaja.

Dakle, imajući u vidu sve to, Gorova veća kolekcija je brzo popunjavala prostor i ubrzo je ostao bez mesta gde bi ih čuvao. Takođe, ljudi su non-stop kucali na njegova vrata tražeći da uđu i pogledaju je. Zato je 1919. ponudio sve što ima Gradskom veću Svindona i stanovnicima ovog grada.

Dodelivši mu bivšu unitarnu kapelu u Regent Cirkusu, celog života sakupljane drangulije imale su gde da budu izložene, a 1920. Gor je na svoje veliko zadovoljstvo postavljen za kustosa prvog muzeja u Svindonu.

Ali bivša bogomolja nije bila dovoljno velika za rastući broj eksponata, zbog čega je deceniju kasnije sve to prebacio u kuću Apsli (Bat Roud), gde i danas postoji muzej. Pošto ga je kupio uzbuđeni Gor 1922, Hatemui je paroveo osam godina u Svindonu u staroj kapeli pre nego što je izložen u Bat Roudu.

Skoro 70 godina mumija se nalazila u sobi sa najneverovatnijim „društvom“: kolekcijom kineskog porculana, zlatnim budističkim hramom, antičkim fagotom i nemačkim vojnim šlemom.

U septembru 2001, međutim, stvari su počele da idu na bolje za najstarijeg građanina Svindona. Soba za izložbu nalik na egipatsku grobnicu – koja ga je bez sumnje podsetila na stara vremena u Luksoru – specijalno je napravljena.

Prenos preko nezgodnih stepenica, krhkog Hatemuija bila je operacija za koju je bilo potrebno petoro ljudi i tri sata, kako bi se uspešno obavila. Kutija je napravljena oko mumije kako bi se obezbedilo njeno sigurno prenošenje.

Kustos muzeja, Izobel Tompson je izjavio: „Obložili smo celu stvar tako da bude bezbedna. Nadamo se da će se osećati prijatnije u svom novom domu.“

Nadgledajući ceo poduhvat, konzervator u Veću Viltšira, Lina Vuten je dodala: „Ovo su veoma stari ljudski ostaci. Moramo da obezbedimo da glava ostane vezana za telo!“

Sada se mumuficirani dečak sveštenik priprema za još jedno pomeranje, nakon što je Veće Svindona prošlog meseca odobrilo plan za stvaranje dugo očekivanog kulturnog centra u neposrednoj blizini pozorišta Vivern.

U njegovom srcu će biti novi muzej i umetnička galerija gde će biti preneta kompletna visoko cenjena moderna umetnost ovog grada, zajedno sa hiljadu različitih muzejskih eksponata. Posle skoro 90 godina u Starom gradu, Hatemui će još jednom biti skućen u centru grada.

Tako je – mumija se vratila.

(nationalgeographic.rs)