Marakaibo, najnaelektrisanije mesto na svetu: Uživajte uz sjajne fotografije i zvuke – VIDEO

munje
Foto: Pixabay.com

Hiljadu puta za jedan sat sevnu munje iznad jezera Marakaibo u Venecueli. Taj fenomen ima nekoliko različitih naziva: svetionik Marakaibo, Katatumbo munje ili „večna oluja“. Na mestu na kome se reka Katatumbo uliva u jezero Marakaibo ima, u proseku, 260 olujnih dana u godini, dok po kvadratnom kilometru udari 250 munja godišnje.

Zbog toga je jezero prozvano mestom sa najvećom koncentracijom munja na svetu, pa je tako i upisano i u Ginisovu knjigu rekorda. Oluje svoj vrhunac dostižu u oktobru, kad se iznad Katatumbe može videti, u proseku, 28 munja svakog minuta, a noćno nebo redovno je osvetljeno po devet sati zbog 1.000 munja koje stvaraju prirodni elektricitet.

Budući da ovde do sada nije potvrđena nijedna naučna teorija o nastanku munja, Katatumbov „lajt-šou“ se pripisuje kombinaciji topografije i vetrova.

„Pojavu tolikog broja munja moguće je povezati sa terenom, odnosno zbog kombinacije padina planinskih lanaca i zakrivljene obale. Nepravilan teren može da pomogne u stvaranju vetrova i grejanju ili hlađenju, što može da podstakne nastanak oluje“, objašnjava doktor Danijel Sesil iz Globalnog hidrološkog i klimatskog centra za munje.

Katatumbo munje toliko jako svetle da mogu da se vide čak i sa udaljenosti od 400 kilometara, pa su nekada mornarima služile i kao navigacija.

Meteorološke podatke 17 godina prikuplja i snima satelit „Tropikal rejnfol mežuring mišon“ (TRMM), zajednički projekt NASA i japanske agencije za istraživanje vazdušnog prostora, koji ima senzore za snimanje munja na tropskom nebu.
Uz pomoć tako prikupljenih podataka naučnici su izradili kartu „najmunjevitijih“ mesta na svetu. Sve dok podaci nisu bili sakupljeni, planinsko selo Kifuka u Kongu, u srednjoj Africi, smatralo se „najelektričnijim mestom“ na svetu, na kome je sevalo 158 munja po kvadratnom kilometru svake godine.

Prema službenim podacima NASA iz prošle godine, međutim, dolina Bramaputra u istočnoj Indiji ima najveći procenat munjevitih blesaka u periodu između aprila i maja, tj. na početku sezone monsuna.
„U narednih pet godina planirano je mapiranje munja sa nekoliko različitih geostacioniranih satelita smeštenih iznad različitih delova sveta. Oni će omogućiti kontinuirana merenja grmljavinskih nepogoda umesto kratkih snimaka koje smo dobijali sa ranijih satelita“, kaže doktor Sesil.

(B92.net)

Komentarišite prvi

Odgovorite:

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*

Close