KAKVA EMOCIJA DA I KAMEN ZAPLAČE: Radoš je izašao na binu, izgovorio „srpska vojska“ i trenutak pretvorio u istoriju (VIDEO)

albanija
Foto: Printskrin/Wikipedia.org

U izvedbi slavnog glumca, emotivni naboj, ponos i patnja koji se mogu pronaći u ovim stihovima, dodatno dobijaju na značaju

Pesma “Boj na Moravi” o slavnoj i hrabroj borbi srpskih junaka pod komandom Živojina Mišića, ima veliki broj pregleda zahvaljujući ansamblu Svilen konac i glumcu Radošu Bajiću.

U izvedbi slavnog glumca i reditelja, emotivni naboj, ponos i patnja koji se mogu pronaći u ovim stihovima, dodatno dobijaju na značaju.

Video nastupa u dvorani Kolarac objavljen je na Fejsbuk grupi “Srbijo moja ponosna budi”, gde je za kratko vreme prikupio veiki broj lajkova i pozitivnih komentara.

Pesmu prenosimo u celini:

Srpska vojska na Krf pala, pod ostrvo žagor bruji
iz oblaka kiša lije, uzburkano more huji.

Pod stoletnim mostom šatori se srpski bele
pod njima se odmaraju srpske čete oživele.

Šatori su tesna kuća, al za sve ima mesta
zgrčio se drug do druga, te je tako toplo svima.

Razgovor se živo vodi, na priču se priča niže
a dosetke i pošalice jedna drugu burno stiže.

Samo jedan vojnik mladi mutna oka, bleda lica
ćuti tužna nevesela sred pesama i pošalica.

A i njega zadirkuju i sa njim se svako šali
“De olakšaj srcu svome, poveri nam tajne tvoje
ta će priča lepa biti, pričaj druže Radivoje”.

Radivoje mahnu rukom, ispuniću vašu želju
al će i to kraja biti vašoj šali i veselju.

Krvava je priča moja, to je bilo posle onog
na Moravi ljutog boja.

Neprijatelj beše jači, mi moramo dalje ići
a ja reših na rastanku časak svome domu sići.

Stigoh kući ali kasno, eno prve strašne slike
obešen mi babo stari, a na pragu jao bože
sva u krvi majka leži i slabačkim glasom viče

“Radivoje sine beži!”.

A ja majku neposlušah, već u kuću stupih
izludeti tada htedo, pokraj moje mrtve ljube
leži moje mrtvo čedo i ono se nevinašče
već rastalo s ovog sveta.

Video sam da je bilo probodeno bajonetom
a u drugom kraju sobe gde stara škola stoji
kao da su u gostima vino piju šest Bugara
meni krvac zali oči pa ja jeknem iz dna grudi
prostite mi mrtve duše u pakao vi neljudi.

Pa ubacim jednu bombu usred one rulje klete
i nijedan od Bugara ne umače od osvete.

Od tog dana porušenog dim se diže u visine
a kad plamen sve priguši ja umako u planinu.

Ne da sklonim pustu glavu, nisam zato još na svetu
već i dalje da produžim strašnu kaznu i osvetu.

Radivoje svrši priču, pod šatorom tajac nasta
niko ništa ne govori i disanje ko da zasta.

Tako malo zaćutaše, povikaše svi iz glasa
i mi ćemo s tobom druže u osvetu svakog časa.

Video pogledajte ovde:

 

(Telegraf.rs/ vesti-info.rs)

Close