HOROR NA TERENU: Sudija čudom ostao živ pred naletom huligana! (UZNEMIRUJUĆI SNIMCI)

sudija-fudbal
Foto: Fútbol de Liga fdl futboldeliga / youtube

Samo kad je ostao živ. Ovim rečima javnost u Argentini, pa i svetska, i ne samo sportska, opisuje zlu sudbinu nesrećnog Klaudija Eličirija.

Šta je to skrivio otac troje dece, pa da „za centimetar“ izbegne smrt linčovanjem – na fudbalskom terenu!? Zar jedna (makar bila i pogrešna) odluka sudije može čoveka da preobrati u zver? Može li taj nedosudjeni penal, ili pokazani crveni karton, svejedno, da strast pretvara u bes koja „navijača“ čini ubicom?

U zemlji Dijega Maradone, Gabrijela Batistute, Lea Mesija… očigledno može. Nažalost.

Eličiri je, dakle, pretrpeo takve batine na utakmici četvrtoligaša Sarmijenta i Sansinene u Ajakuču, da će ih pamtiti do kraja života. Života koji mu umalo, u tom gradu provincije Buenos Ajres, nije okončan neviđenim divljaštvom.

– To što je živ je čudo – izjavio je predsednik lokalne lige pošto mu je sudija pokazao rane, posebno dubok rez ispod oka koji je zatvoren s četiri šava.

Huligani su jurnuli u stampedo da pregaze nemoćnog arbitra, ne birajući deo tela kojim će da ga udaraju, ni deo tela u koji će da udaraju, nezadovoljni njegovim odlukama. Eličiri je, naime, smatraju oni, propustio da dosudi penal za Sarmijento, da bi Sansinena ubrzo postigla gol.

To je razbesnelo igrače domaćeg tima, napali su sudiju, a on je počeo da ih isključuje zbog, kako je kasnije izjavio, vređanja. Kad je video da više ne postoje uslovi za igru (nedovoljan broj igrača u timu), utakmicu je prekinuo. To je bio signal razularenoj masi s tribina, dotad zadržavanoj od policije, da uleti na teren i napadne delioca fudbalske pravde. I rukama, i nogama.

– Isključio sam igrača Sarmijenta jer me je vređao, drugi me je potom udario s leđa i tada je sve krenulo. Dobio sam prave batine. Ne mogu ni da pomerim usne – jadao se nesrećnik posle horora.

U jednom trenutku policijski automobil je vozio po terenu kako bi rasterao krvožednu rulju i spasio Eličirija i njegove pomoćnike, saterane u ugao igrališta. Čak i kad su se sudije, nekako, domogle svlačionice, koja je u tom trenutku bila sigurna baza, pretila je opasnost da huligani prodru i tamo.

– Bilo je puno ljudi, vrlo malo policajaca i nisam mogao ništa da uradim. Ovako nešto mi se prvi put desilo. Osetio sam se nemoćnim. Kada sam stigao kući, zagrlio sam ženu, zajedno smo plakali.

Da užas bude gori, Eličiri kaže da ne živi od suđenja, a zamalo da zbog pištaljke izgubi glavu.

– Vodim građevinsku firmu sa tatom – kaže on. – Suđenje volim i neću da prestanem. Ali, ovo mora da prestane. Jednom za svagda. Mora da postoji teška kazna za ljude koji su to uradili.

Klaudio Eličiri, povrh svega što je doživeo – košmar na javi – poručuje da ovakve stvari ljude čine jačima. Ostaje da se vidi šta huligane u Argentini može da učini slabijima…

Tegle meda
Za više informacija, kliknite na fotografiju

(Ž. V./Blic.rs)

Komentarišite prvi

Odgovorite:

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*

Close