Zašto zvanična Crna Gora ne dozvoljava srpskoj manjini DVOJNO DRŽAVLJANSTVO

crna gora- roj
Foto: Reuters

Slučaj Vladana Jokića, gradonačelnika Kotora, koji bi bez obzira na to što je rođen i odrastao u tom gradu, mogao da ostane bez crnogorskog pasoša, ponovo je pokrenulo jedno od spornih i teških pitanja između Srbije i Crne Gore – dvojno državljanstvo.

Jokićev slučaj je samo još jedan od primera kako u praksi izgleda restriktivni Zakon o crnogorskom državljanstvu koji, za razliku od mnogih zemalja u okruženju, ali i Evropi, zabranjuje posedovanje dva pasoša, naročito srpskog i crnogorskog.

 

Upravo ovo je razlog zbog koga je jedan broj Srba iz Crne Gore primoran da bira između dva državljanstva jer, iako ima pravo na srpsko, na crnogorskom sudu će možda morati da se izjasni da li će ga zadržati, čime više neće imati crnogorsko, ili će ga se odreći.

Tako je već čitavu dekadu jedno od najvažnijih pitanja između dve zemlje – zašto Crna Gora ne dozvoljava dvojno državljanstvo, i zašto sve to u najvećoj meri osećaju Srbi iz Crne Gore?

„Politički“ zakon

Zaštita crnogorskog identiteta, antisrpska politika, ili ostanak pojednih političkih partija na vlasti tako što crnogorski Srbi ne mogu da glasaju na izborima… Sve ovo bi mogli da budu razlozi za ovakvu odluku crnogorskih vlasti koje su Zakon o crnogorskom državljanstvu donele krajem februara 2008. godine. I tada i danas govori se o tome da su razlozi za donošenje ovakvog zakona isključivo politički, jer bi sa dvojnim državljanstvom građanima bilo mnogo praktičnije i lakše da obavljaju razne poslove.

Kada god se ova tema pokrene, neizbežna je i ocena da zapravo vlasti u Crnoj Gori imaju strah od toga da bi, ako bi imali ovakvu mogućnost, građani mahom uzimali srpsko državljanstvo, i time ugrozili projekat “nezavisne Crne Gore”.

Bez promene zakona

Kako za „Blic“ kaže funkcioner vladajuće Demokratske partije socijalista (DPS) Predrag Sekulić, nije izgledno da će se Zakon o crnogorskom državljanstvu uskoro menjati, i da postojeći može „možda i da olakša, ali možda i oteža život građanima“.

– Može da oteža i posao državnoj administraciji. Može se doći u situaciju da recimo imamo više građana sa, na primer srpskim nego crnogorskim državljanstvom – kaže Sekulić.

plastika
Foto: Telegraf

On objašnjava da je Crna Gora je mala država, sa malim brojem stanovnika, i da lako može da bude žrtva političkog inžinjeringa, i da veliki broj novih birača mogu kompletno da promene političku scenu.

– U Srbiji je ova oblast liberalnije rešena. Ipak, mi mislimo da nema prevelikih razloga da se postojeći zakoni menjaju niti da se sa tim žuri – navodi on.

Andrija Mandić: Pokušaj asimilacije Srba

Kako za “Blic” kaže predsednik Nove srpske demokratije (NSD) Andrija Mandić, u Crnoj Gori je uspostavljena antisrpska politika još krajem devedesetih, u okviru koje je “jedino poželjno maltretiranje i diskriminacija Srba”.

– Na hiljade ljudi ima crnogorsko i još neko državljanstvo, ali ovdašnjim vlastima ne pada napamet da to dovedu u pitanje, osim u slučaju Srba – priča on.

Kako kaže, vlast Mila Đukanovića i vladajuće garniture ima politiku kontinuiteta, koja je antisrpski opredeljena, i koja želi da diskriminacijom asimiluje Srbe u Crnoj Gori – navodi on.

Predsednik NSD objašnjava da je pre desetak godina u Skupštini Srbije, sa gotovo 200 glasova i vlasti i opozicije, izglasan zakon po kome svi koji žive izvan Srbije imaju mogućnost da dobiju srpsko državljanstvo ukoliko žele.

Veza sa Srbijom

– Za nas koji živimo u Crnoj Gori ovo je bilo važno, jer smo želeli prirodnu vezu sa Srbijom nakon osamostaljenja Crne Gore – kaže on, istakavši da u “Crnoj Gori svi imaju pravo na drugo državljanstvo, i hrvatsko, albansko, italijansko, ali ne i srpsko”.

Milo-Đukanović

Među prvim “žrtvama” ovog zakona svojevremeno je bio lider Narodne stranke i nekadašnji poslanik u Crnogorskom parlamentu Predrag Popović, bez obzira na to što je i rođen i čitav život živeo u Crnoj Gori.

Njemu je crnogorsko državljanstvo oduzeto kada je obelodanio da uz njega ima i državljanstvo Srbije. To je značilo oduzimanje pasoša, vozačke dozvole i lične karte, ukidanje prebivališta…

Vladimir Božović, predsednik UO Matice srpske u Crnoj Gori, kazao je za Sputnjik da bi, ako bi Crna Gora dozvolila dvojno državljanstvo, najmanje 50 odsto građana Crne Gore iskoristilo takvo pravo, što bi značilo i opredeljenost za trajnu, životvornu vezu sa Srbijom.

– Građani bi slobodnom voljom, izvan usijanja jednokratne političke propagande i bez pritiska korumpiranih vlasti, pečatirali smisao svih prošlih i potencijalnih izjašnjenja po pitanju karaktera odnosa Srbije i Crne Gore – kaže Božović.

Dvojno državljanstvo – sporno pitanje

Svojevremeno je i bivši premijer, a danas predsednik Srbije Aleksandar Vučić, govorio o tome da će pitanje dvojnog državljanstva još dugo biti tema o kojoj će razgovarati predstavnici Beograda i Podgorice. Kompromis za sada, čini se, nije moguć jer, dok Srbija dozvoljava dvojno državljanstvo, Crna Gora ne.

Zanimljiv je i podatak da srpski državljani, recimo, mogu da postanu državljani više od 150 država na svim meridijanima. Od 28 članica EU, samo Nemačka, Danska i zemlje Beneluksa sprečavaju duple pasoše, odnosno, uslov za prijem u krug njihovih građana jeste odricanje od postojećeg državljanstva. U tu grupu se svrstala i Crna Gora.

Šta kaže crnogorski zakon?

Prema Zakonu, crnogorsko državljanstvo stiče poreklom, rođenjem na teritoriji Crne Gore, prijemom i po međunarodnim ugovorima i sporazumima. Takođe, crnogorski državljanin koji je na dan 3. juna 2006. godine (referendum o otcepljenju) imao i državljanstvo neke druge države, ima pravo da zadrži i to i crnogorsko državljanstvo.

Premijerka
Foto: Tanjug/AP

Međutim, ako je do ovog datuma stekao neko drugo državljanstvo, može zadržati i crnogorsko državljanstvo do potpisivanja bilateralnog sporazuma sa zemljom čije je državljanstvo stekao, ali najduže godinu dana od dana usvajanja Ustava Crne Gore. A Crna Gora za ovih deset godina nije potpisala bilateralni sporazum o državljanstvu ni sa jednom zemljom.

O tome koji su razlozi za istrajavanje na ovakvom zakonskom rešenju već deset godina, uputili smo pitanja i nadležnom crnogoroskom Ministarstvu unutrašnjih poslova, ali ni posle dva dana nismo dobili odgovor.

(Blic.rs/Lana Gedošević)

Komentarišite prvi

Odgovorite:

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*

Close