Zakon PO HITNOM POSTUPKU: Srbija mora da isplati sve štediše iz STARE JUGOSLAVIJE

n-banka
Foto: Novosti.rs

Vraćamo 310 miliona evra položenih do 27. aprila 1992.

Srbija ima obavezu da od avgusta 2018. počne da isplaćuje štediše cele bivše SFRJ. Prema zakonu koji se u Skupštini usvaja po hitnom postupku, naša zemlja mora da namiri sve koji su čuvali novac u srpskim bankama, bez obzira na to u kojoj republici su se filijale nalazile. U pitanju su devizni depoziti od oko 310 miliona evra, položeni do 27. aprila 1992. U taj iznos uračunata je i kamata do 2016.

Stara devizna štednja građanima bivše Juge, prema predlogu zakona, trebalo bi da se isplaćuje kroz obveznice u deset polugodišnjih rata, od 31. avgusta 2018. do 28. februara 2023. Vrednosne hartije glase na ime i prenosive su, što znači da sa njima može da se trguje na berzi. Konverzija valuta u kojima je položena devizna štednja u evre, obaviće se po međuvalutnim odnosima prema srednjem kursu dinara iz kursne liste NBJ koja je važila 1. januara 2002.

Štedišama sleduje kamatna stopa iz ugovora, a ako je nepoznata, zaračunava se pet odsto godišnje do 31. decembra 1997. Svaki štediša dobija dva odsto godišnje kamate od početka 1998.do 31. maja 2016. Dodatnih 0,5 odsto štediše dobijaju i za period od 1. juna ove godine pa sve do rokova dospeća rata obveznica.

Srbija mora da donese zakon i da isplati štediše iz bivših republika SFRJ, jer su presudom Evropskog suda za ljudska prava koja je postala pravosnažna u julu 2014, Slovenija i Srbija dobile obavezu vraćanja devizne štednje iz vremena SFRJ građanima Hrvatske i BiH.

Ministarka Ana Brnabić izjavila je da Srbija po osnovu presuda Evropskog suda za ljudska prava mora da državljanima bivših republika Jugoslavije isplati staru deviznu štednju i da bi, ukoliko ne dođe do te isplate, odnosno donošenja Zakona o regulisanju javnog duga SR Jugoslavije po osnovu devizne štednje, Srbija mogla da bude dodatno opterećena „za 30 do 40 miliona evra“.

– Srbija, naravno, nije srećna zbog toga, ali mora da ispunjava presude suda u Strazburu, i radi poštovanja presuda tog suda, ali i radi svog imidža, ali i da bi materijalna šteta bila manja – rekla je Branabićeva.

– Srbija treba da isplati štednju koja je položena u Investbanci, koja je poslovala na teritoriji bivše SFRJ – kaže Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji. – Kako je ta banka u stečaju, znači da obaveze padaju na teret države.

Osim isplate stare devizne štednje u republikama bivše SFRJ, novim zakonom je predviđeno da se vrate i depoziti građana koji su ih položili u Jubanci Kosovska Mitrovica. Vlada će odrediti banku koja će servisirati deviznu štednju klijenta ove banke.

POTRAŽIVANjA

ŠTEDIŠE će svoja potraživanja po osnovu stare devizne štednje moći da prijave u roku od godinu dana. Uz prijavu, imaju obavezu i da dostave i potvrdu nadležnih organa i institucija bivše SFRJ o tome da štediša nije već ostvario svoje pravo po osnovu stare devizne štednje, niti da mu je ono priznato od bivših repiblika SFRJ.

OD SLOVENIJE NIŠTA ZA SRPSKE ŠTEDIŠESTARU deviznu štednju građanima biše SFRJ mora da isplati i Slovenija. Budžetom ove države, predviđeno je 320 miliona evra koje će krajem ove i u 2017. isplatiti štedišama u BiH i Hrvatskoj. Slovenačke banke imale su štediše iz Srbije, jer je kod nas radila Slavija banka koja je bila u vlasništvu ove države. Naslednik ove banke je Nova ljubljanska banka. Zašto je evropski sud u Strazburu izuzeo građane Srbije sa spiska štediša slovenačke banke, nije poznato. Stručnjaci smatraju da niko iz Srbije nije pokrenuo postupak za naplatu.

 

(novosti.rs/Vesti-info.rs)

Close