SVETI SAVA „VUČJI PASTIR“ Zatvorite britve, da vuci ne napadnu stoku

Sveti-Sava
Foto: Wikipedia

Postoji mnogo srpskih narodnih verovanja u vezi sa Svetim Savom, među kojima i to da ako na današnji dan zagrmi, desiće se važni događaji u zemlji, a on se takođe smatra i „vučjim pastirom“ i praznuju ga mnogi stočari iz svih delova Srbije.

Mnogi srpski narodni običaji oko Svetog Save u vezi su sa stokom i strahom od vukova. Stoka pred Savindan nije smela da se tera u šumu zbog straha od vukova, jer bi to za nju bilo pogubno, a tih dana se ništa nije radilo sečivom, pa britve nisu otvarane da bi vucima čeljusti ostale sklopljene. Žene nisu smele ništa da boje u crveno da vuci ne bi klali stoku. Da bi umolili sveca da vukove okrene od njihovog stada, Sveti Sava se u mnogim krajevima proslavlja veoma svečano, posle sedmodnevog posta.

 

Na Savindan jedite perece

Na Savindan većina domaćica u našoj zemlji mesi perece. Ako niste znali, one to rade iz zahvalnosti prema najvećem svetitelju koji je omogućio da uopšte imamo hleba na stolu. Jedna od narodnih legendi kaže da su se nekada ljudi, da bi dobili brašno od žita, jako mučili. Tucali su žito u stupi ili ga mleli u žrvnju. Gledao to Sveti Sava pa se sažalio. Odlučio je da smisli neku bolju i lakšu spravu. Posle dugog razmišljanja smislio je kako da napravi vodenicu. U znak zahvalnosti, što im je olakšao mlevenje žita, u narodu je ponikao običaj da se na Savin dan mesi pecivo od belog pšeničnog brašna koje se nosi u crkvu i tamo deli deci. U Vojvodini, ali i drugim delovima Srbije se od peciva najčešće prave perece, posne, ako Savin dan pada u sredu ili petak, a mrsne ako pada nekim drugim danom. Ovaj običaj nije povezan sa crkvenim kanonima, nastao je davno, ali u nekim delovima Srbije zadržao se i do danas.

Monah, iguman, književnik, prosvetitelj

Sveti Sava je bio srpski princ, monah, iguman manastira Studenice, književnik, diplomata i prvi arhiepiskop autokefalne Srpske pravoslavne crkve. Rođen je kao Rastko Nemanjić, najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje, i brat kraljeva Vukana i Stefana Prvovenčanog. Svetog Savu nazivaju utemeljivačem srpske crkve, prosvete, kulture i „celokupne srpske ideje“. Dan Svetog Save, Savindan, obeležava se kao školska slava u školama u Srbiji i Republici Srpskoj. Sveti Sava je prvi put ustanovljen za školsku slavu odlukom Sovjeta Knjažestva Srbskog 2. januara 1840. godine.

U beogradskoj opštini Vračar, na mestu gde se veruje da su po nalogu Turčina Sinan-paše 1594. godine oskrnavljene i spaljene svetiteljeve mošti, podignut je hram posvećen Svetom Savi u znak zahvalnosti za sve što je uradio za svoj narod i crkvu.

Crkve Svetog Save i hrišćanske srpske zajednice pravoslavni Srbi imaju svuda po svetu. Postoje na skoro svim kontinentima, osim u Južnoj Americi (Argentina) i Africi (Kejptaun) gde postoje hrišćanske zajednice po imenu Svetog Save. Obično su prvo postojale zvanične parohijske zajednice koje su se sastajale po kućama, iznajmljenim salama, drugim crkvama, a u najboljim uslovima su Srbi otkupljivali druge hramopve i preuređivali ih, ili kupovali zemlju i gradili svoje autentične hramove. Ova potraga za morfologijom na sve četiri strane sveta bila bi tužno rasejanje da nema svoju polaznu i završnu tačku u najlepšem svetosavskom hramu izraslom iz pepela Svetoga.

Knjiga „Sveti Sava – književnik i književni junak“ zbornik je tekstova u kome su na jednom mestu sabrana neka od najznačajnijih dela utemeljivača srpske duhovnosti i tekstovi onih pisaca koji su bili inspirisani likom prvog srpskog arhiepiskopa, prosvetitelja i književnika, monaha i svetitelja.

 Himna Svetom Savi:

(blic.rs)

Close