Sutra počinje Veliki Božićni post: Evo kako treba da se ponaša PRAVI VERNIK

Post
Foto: telegraf.rs

Božićni, jedan od četiri velika godišnja posta, počinje u ponedeljak, 28. novembra i zaršava se na Božić, 7. januara. Tih 40 dana svaki pravi vernik treba da iskoristi za pročišćenje i tela i duše, ali su mnogi ljudi skloni da taj period iskoriste kao svojevrsnu dijetu, bez preteranog udubljivanja u to šta post zapravo znači.

Post je, zapravo, vreme kada čovek pronalazi meru u svemu, izražava zahvalnost Bogu, pronalazi mir i suzdržava se od loših misli i dela. Vreme posta treba da nauči čoveka suzdržavanju, ali ne samo od masne hrane, već i od zlobe, uvreda, besa i svakog onog ponašnja koje ne treba da bude svojstveno pravom hrišćaninu.

Šta poručuju duhovne knjige

Prema pravilima posta i prema rečima Svetog Jovana Zlatoustog, telesni post ne treba koristi ako nije povezan sa duhovnim.

„Ne govori mi: Toliko dana sam postio nisam jeo ovo ili ono, nisam pio vina, išao sam u gruboj haljini; nego kaži nam da li si od gnevnog čoveka postao tih, od žestokog – blag. Ako si iznutra pun zlobe, zašto si telo mučio?“, prenose se reči Jovana Zlatoustog u crkvenim knjigama.

U Svetom pismu piše „ljubi bližnjeg svog kao sebe samoga“, što znači da je čovek čoveku brat, te da treba da budemo tolerantni, da poštujemo i pomažemo druge, a to možemo samo ako nismo besni i sebični.

Olakšajte dušu

Protojerej Miodrag Pavlović, sveštenik Sabornog hrama u Nišu, objašnjava da post treba čoveka da privoli da razmisli ko je, šta je, gde je i kakav je njegov odnos prema Bogu.

– U postu se treba pokajati, ispovedati, razmisliti, olakšati svoju dušu i očistiti sebe. Ne treba telo mučiti postom ako ćemo biti besni, ako ćemo se svađati i želeti zlo bližnjem svom. U postu treba opraštati i nastupati čista srca – kaže ovaj sveštenik.

Jednodevni i višednevni

Po vremenu trajanja, post može biti jednodnevan i višednevan. Jednodnevni post je svake srede i petka tokom cele godine, (osim takozvanih trapavih sedmica), zatim Usekovanje glave Svetog Jovana Preteče (11. septembar), Krstovdan (27. septembar), navečerje Bogojavljenja (18. januar).

Sredom se posti kao uspomena na dan kada Juda izdao Hrista, a petak kao dan kada je Isus Hrist razapet na krstu.

Višednevni postovi su oni koje je Crkva ustanovila pred velike praznike: Sveti Veliki ili Časni post. To su Četrdesetnica (Vaskršnji post), traje sedam nedelja; zatim Božićni post, traje 40 dana; Bogorodični ili Gospojinski post, traje 15 dana i post Svetih Apostola, dužina ovog posta je promenjiva i traje od nedelje Svih Svetih do Petrovdana.

Pravila velikih postova

Božićni post počinje u ponedeljak (28. novembra i traje do 7. januara, odosno do Božića). Strogo se posti (na vodi) samo sredom i petkom, dok je ponedeljkom, utorkom i četvrtkom dozvoljeno korisiti ulje i vino, a subotom i nedeljom i ribu. Najstrožiji post je 6. janaura kada su pravi vernici toga dana sve do večere samo na vodi.

 

Uz Vaskršnji post, Crkva vezuje i post Strasne sedmice, u spomen stradanja i smrti Isusa Hrista. U toku ovoga posta ne jedemo meso, sir, jaja, ribu niti ulje. Ulje i vino su dozvoljeni samo subotom i nedeljom, a ribu jedemo samo na Blagovesti (ukoliko ne padne u Strasnu sedmicu) i na Cveti. Vaskršnji post počinje 27. februara, a Uskrs sledeće godine pada 16. aprila.

Apostolski post (ili Petrovski post) traje od Nedelje Svih Svetih do Petrovdana (kraj juna-početak jula). Tokom ovog posta u sredu i petak jedu se samo jela kuvana na vodi, odnosno bez ulja, a u ostale dane sedmice dozvoljeni su ulje i vino, subotom i nedeljom može i riba.

Tegle meda
Za više informacija, kliknite na fotografiju

Bogorodični post (Uspenski ili Gospojinski) traje 15 dana u avgustu. Tokom cele sedmice sprema se hrana na vodi, u subotu i nedelju na ulju, a dozvoljeno je piti vino.

(blic.rs)

Podeli ovaj članak