STRAŠNO UPOZORENJE: Ovako bi izgledao život na Zemlji u slučaju apokalipse

Ruski voditelj Dmitri Kiseljov upozorio je SAD da će svako ozbiljnije nepoštovanje usmereno prema Moskvi imati moguće „nuklearne implikacije“.

Apokalipsa-razaranje-meteori
Foto-ilustracija: pixabay.com

Ta primedba stigla je nakon što je američki državni sekretar Džon Keri izjavio da Rusija i Sirija moraju da se suoče s istragama o ratnim zločinima zbog nedavnih napada nad sirijskim civilima.
Te, prilično olako izrečene ali vrlo zabrinjavajuće komentare razmenjuju dve svetske supersile koje poseduju nuklerano naoružanje, a njihov nuklerani arsenal samo je deo onoga što bi svet moglo nepovratno da upropasti.
Naučnici su analizirali šta bi se tačno dogodilo Zemlji i njenim stanovnicima u slučaju nuklearnog rata i otkrili očekivane posledice u prvih pet godina nakon katastrofe tokom koje bi bilo bačeno oko 100 nuklearnih glava, svaka veličine nalik onim bačenim na Hirošimu:

  • U atmosferu bi ušlo oko pet megatona crnog ugljenika, koji je proizvod spaljivanja. Pre nego što bi takav ugljenik ponovno pao na tlo, apsorbovao bi sunčevu toplotu, a deo se vratio na Zemlju kroz tzv. nuklearnu kišu.
  • Već nakon godinu dana, na Zemlji bi temperatura pala za otprilike 17 stepeni Celzijusovih, dok bi nakon pet godina Zemlja bila oko 15 stepeni hladnija nego što je danas. Tek nakon 20 godina bi ponovno počela da se zagreva i dostigla prosečne temperature kao one pre nukleranog rata.
  • Dve do šest godina nakon rata bilo bi uništeno oko 40 odsto vegetacije na Zemlji.
  • Hemijske reakcije bi doslovno “pojele” Zemljin ozonski omotač. Tako bi planeta ostala bez zaštite od UV zračenja, što bi rezultovalo znatno lakšim opekotinama, spaljivanjem biljaka, itd… Nakon pet godina, ozonski omotač bi se malo oporavio i bio bi za oko 25 odsto tanji nego današnji, a deset godina nakon rata oko 8 odsto tanji nego danas.
  • Slabljenje ozonskog omotača imalo bi još jednu veliku implikaciju – povećao bi se broj obolelih od raka, a brojne biljne kulture mogle bi da budu potpuno uništene, poput kukuruza.
  • Na svetu bi bilo oko dve milijarde gladnih ljudi, a na hiljade njih bi umiralo svakog dana od neuhranjenosti.
  • Pad prosečne temperature prouzrokovao bi i smanjenje broja padavina, pa bi pet godina nakon rata padalo oko 10 odsto manje kiše, što bi moglo da dovede i do povlačenja reka i brojnih suša. Posledice kontaminacije vode i njene dostupnosti su zapravo nepredvidive, ali je velika verovatnoća da oko 35 odsto ljudi sveta ne bi imalo pristup pijaćoj vodi.

 

(express.hr/B92.net)

Podeli ovaj članak