ŠOKANTNA ODLUKA: Ovaj postupak Višeg suda IZNENADIO je sve u slučaju Zorana Marjanovića

Foto: Telegraf/Pixabay

Najpre, pritvor osumnjičenom ili okrivljenom određuje se i produžava na osnovu četiri razloga.

Prvi stav kaže da se pritvor određuje zbog bojazni od bekstva osumnjičenog ili okrivljenog, zbog čega bi mogao da trpi krivični postupak koji se protiv njega vodi. Drugi omogućava određivanje pritvora zbog postojanja mogućnosti da će okrivljeni ili osumnjičeni uticati na svedoke ili uništiti dokaze. Upravo zbog toga je Zoranu Marjanoviću određen pritvor od 30 dana. Treći predviđa da se pritvor odredi onoj osobi za koju se sumnja da može ponoviti krivično delo.

I dok su ova tri uslova relativno jasna i samorazumljiva, četvrti je donekle podložan različitim interpetacijama.

Šta je to uznemirenje javnosti?

Četvrti razlog zbog kog se određuje pritvor odnosi se na potencijalno uzemirenje javnosti koje bi nastupilo ako bi osumnjičeni ili okrivljeni bio pušten da se brani sa slobode.

On glasi ovako:

Pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako je za to krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka.

Zakon o krivičnom postupku

Laički, slučaj Marjanovića potpuno se uklapa u ovaj opis, s obzirom da je zaprećena kazna za teško ubistvo i do 40 godina, a javnost očigledno intenzivno prati slučaj od početka. Viši sud, ipak, nije odredio pritvor zbog ovog razloga – iako je tužilaštvo to predložilo.

Foto: Telegraf

Koje je obrazloženje i šta će biti sa žalbama?

U rešenju Višeg suda u koje je „Blic“ imao uvid, navodi se da tužilaštvo nije priložilo dovoljno dokaza da će javnost biti uznemirena odlukom o puštanju Marjanovića na slobodu, pa je pritvor određen samo zbog potencijalnog uticaja na svedoke.

Ta odluka, međutim, nije konačna. naime, u Viši sud su do danas stigle dve žalbe Marjanovićevih branilaca i žalba Višeg tužilaštva. I dok branioci smatraju da nema osnova za određivanje pritvora, tužilaštvo će tražiti da pritvor bude određen i zbog uznemirenja javnosti. Konačna odluka se može očekivati tek krajem nedelje, kada veće odluči. Rok za tu odluku je 48 sati, i on teče od trenutka prijema žalbi.

Zašto je to bitno?

Iako ovo pitanje na prvi pogled zvuči kao puka formalnost, određivanje pritvora po famoznom četvrtom razlogu u ovom slučaju ima svoju težinu. Najpre, sud ovakvom odlukom ostavlja utisak „autističnog“ organa, koji kao da ne zanima odjek rešenja i (potencijalnih) presuda koje donosi u ovom slučaju.

Drugi, bitniji razlog se odnosi na to što bi, ako se pritvor ne odredi po ovom razlogu, Marjanović mogao biti na slobodi već nakon što osam svedoka (deveti je pokojna Jelenina majka) bude ispitano. S obzirom da su svedoci – čija imena su „Blicu“ poznata ali ih nismo objavili upravo kako ih ne bismo izlagali pritisku javnosti – dostupni i mahom žive u Beogradu, to ne mora da traje dugo.

Ko je sve uznemiravao javnost?

Zanimljivo je da se Viši sud u Beogradu uglavnom ne libi da osumnjičenima ili okrivljenima odredi pritvor zbog uznemirenja javnosti. Nije to slučaj samo sa navodnim ubicama: Viši sud po ovom osnovu određuje pritvor u najrazličitijim slučajevima.

mišković-presuda
Foto: Tanjug

Pravi primer za to je hapšenje i pritvaranje biznismena Miroslava Miškovića, vlasnika „Delta holdinga“, koji je uhapšen u decembru 2012. godine zbog mahinacija sa putarskim preduzećima. Njemu i Milu Đuraškoviću, saučesniku iz predmeta, određen je i produžavan pritvor upravo zbog potencijalnog uznemirenja javnosti. To je činio Specijalni sud, koji je zapravo posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu.

U septembru prošle godine je, na primer, uhapšen Čedo Čolović, penzionisani oficir vojske Republike Srpske Krajine, zbog špijunaže u korist Hrvatske. I Čoloviću je pritvor određen zbog uznemirenja javnosti, premda se on u njemu nije previše zadržao jer je ubrzo potpisao sporazum o priznanju krivice sa Višim tužilaštvom, zbog čega je osuđen na tri godine zatvora.

I navodnim učesnicima u ubistvima i pokušajima ubistava se – kao po pravilu – određuje pritvor po ovom osnovnu. Maja Adrovac, koja je uhapšena zbog pomaganja napadačima na Milana Beka, u pritvoru je bila od hapšenja jula 2015. godine do aprila 2016. godine, iako nije bila sumnjičena ni optužena za samo upucavanje Beka.

I Marjanovićevi advokati uložili žalbu na određivanje pritvora

Žalbu na rešenje sudije za prethodni postupak o određivanju pritvora, za sada su, uložila i dvojica od pet advokata koje je angažovao Marjanović.

Kako je Tanjugu ranije rekao jedan od Marjanovićevih branilaca advokat Veljko Delibašić, žalbom se osporava pritvor jer je Vise javno tužilaštvo predložilo određivanje kako ne bi uticao na okrivljene i svedoke koje nije imenovalo, podsećajući da je u ovom slučaju Marjanović jedini okrivljeni.

Delibašić je dodao i da je sudija za prethodni postupak prekoračio predlog tužilaštva, budući da je u rešenju o određivanju pritvora on naveo imena svedoka koji treba da budu saslušani u istrazi, a među kojima je i Jelenina pokojna majka, koja je preminula pre pola godine. Pored toga, kako je naveo, odbrana smatra da nema dokaza koji bi potkrepili osnovanu sumnju da je Marjanović izvršio krivično delo za koje se tereti.

O žalbama će odlučivati krivično vanpretresno veće Višeg suda u Beogradu, kada isteknu rokovi za ulaganje žalbi.

(Blic.rs)

Komentarišite prvi

Odgovorite:

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*

Close