PUTINOV PROROČKI GOVOR: Pre deset godina je rekao ŠTA ĆE SE DOGODITI! (VIDEO)

vladimir-putin
Foto: Tanjug

Pre 10 godina Vladimir Putin je održao govor u Minhenu na konferenciji o pitanjima bezbednosti. Taj govor ruskog predsednika mnogi analitičari su nazvali istorijskim i uporedili ga sa govorom Vinstona Čerčila u Fultonu, sa kojim je počeo Hladni rat.

Putin je tada dao dijagnozu svetskog poretka i označio povratak Rusije kao sile u međunarodnu arenu.

„Mislim da je Minhenski govor bio moguć, između ostalog, i zato što je do tog trenutka Rusija vratila zapadne kredite koje je Jeljcin morao da uzima sa neverovatno velikim kamatama. Putinov govor može se čitati i ovako — vratili smo vam sve dugove, sad smo gospodari svoje sudbine. I upravo to je iritiralo Zapad koji više nije imao mehanizam uticaja na Rusiju.

Podsetimo, kada je bombardovana Jugoslavija, Jeljcin je uzalud lupao rukom o sto i pretio Klintonu da će ga uhapsiti, kada je morao da traži od njega kredit za žito“, kaže Ljubinka Milinčić, glavna i odgovorna urednica Sputnjika, čija se knjiga „Reči koje su promenile svet“, zbornik četiri najznačajnija govora ruskog predsednika, upravo nalazi na kioscima.

Putin je postao prvi lider zemlje od raspada Sovjetskog Saveza koji je nedvosmisleno govorio o najvažnijim pitanjima svetske politike. On je žestoko kritikovao model jednopolarnog sveta, jasno je stavio do znanja da neće biti poslušnik gazdama u Vašingtonu, osudio je širenje NATO-a na Istok i rešavanje sukoba uz primenu sile.

„>February 10, 2017

Mnogi smatraju da je njegova „Minhenska reč“ bila i vizionarska. On je ukazao na slabosti zapadnog političkog sistema i sistema zapadnih vrednosti.

Putin je u svom „proročkom govoru“ naveo da korišćenje snaga NATO-a mimo povelje Ujedinjenih nacija i raspirivanje sukoba na Bliskom istoku izazivaju novu trku u nuklearnom naoružavanju i upozorio je da takva dejstva mogu da dovedu do porasta ekstremizma i terorizma.

Njegove izjave su izazvale burnu reakciju na Zapadu. Posle Minhena zapadni mediji su počeli da raspiruju antirusko raspoloženje, a Putina da satanizuju. Time je započeo informacioni rat, koji je u poslednjih nekoliko godina eskalirao i pretvorio se u rat neviđenih razmera.

„Minhenski govor je bio trijumfalni povratak Rusije na svetsku političku scenu. Nažalost, umesto da se zamisle nad rečima ruskog predsednika, zapadni lideri su otpočeli satanizaciju Rusije i Putina. Da je tada shvaćeno da je koncept unipolarnog svetskog poretka propao i da se započelo sa dogovaranjem o svetskim problemima, terorizam danas ne bi bio ovako raširen“, kaže Milinčićeva.

SAD nisu čule reči Vladimira Putina, a Obamina administracija je u poslednjih nekoliko godina samo pogoršala situaciju, mešajući se u unutrašnja pitanja drugih zemalja širom sveta. „Dostignuća“ američke politike u poslednjoj deceniji su talas revolucija u Severnoj Africi, uništavanje državnosti u Libiji, invazija na Irak, državni prevrat i građanski rat u Ukrajini, sirijski rat i širenje terorizma sa Bliskog istoka po celom svetu.

Upravo je kritika međunarodne politike koju stvaraju SAD jedna od najvažnijih teza Putinovog „Minhenskog govora“.

„Za savremeni svet jednopolarni sistem je ne samo neprihvatljiv, već i nemoguć“, poručio je Putin i predvideo stvaranje novih centara moći i jačanje multipolarnosti.

Novi centri moći su Rusija, Kina i Indija i na njih sada Zapad mora da računa.

Novi šef Bele kuće Donald Tramp je izjavio da je „spreman da prizna Rusiju kao ravnopravnog partnera“.
„Reči Vladimira Putina sada se mnogo bolje čuju, jer su potkrepljene ruskom moći“, zaključuje Ljubinka Milinčić.

(Vesti-info.rs/Kurir.rs)

 

Komentarišite prvi

Odgovorite:

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*

Close