OVO SVAKI SRBIN PRAVOSLAVAC MORA DA ZNA: Sve o običajima i verovanjima za Badnji dan!

Foto: Tanjug/JAROSLAV PAP
Foto: Tanjug/JAROSLAV PAP

Gotovo sve magijske ili kultne radnje o tim praznicima bile su inspirisane težnjom da se obezbedi sreća i napredak u godini.

Najznačajniji i običajima najbogatiji hrišćanski praznik je Badnji dan. Iako se Badnji dan smatra pre svega hrišćanskim praznikom narod ga je proslavljao na način koji se teško može okarakterisati kao hrišćanski. Većina badnjedanskih i božićnih običaja utemeljena je na saznanju da tih dana počinje nova godina i na verovanju da se baš tada odlučuje o sudbini kuće i ukućana u narednom jednogodišnjem periodu. Gotovo sve magijske ili kultne radnje o tim praznicima bile su inspirisane težnjom da se obezbedi sreća i napredak u godini, piše opanak.rs.

Evo nekih od tih starih narodnih običaja koji se ponegde i dalje poštuju:

– Ne valja na Badnje veče zaspati dok badnjak ne pregori, jer će ukućani umirati bez predznaka ili neviđeno.

– Ne valja bos ići po slami, jer će ukućane boleti noge, zato se odmah posle izuvanja navlače čarape na noge.

– Kada ukućani poležu, baba ili neka druga starija žena zabode nož u vrata iznutra ili stavi glogov kolac iza vata i na njega obesi malo luka da bi se ukućani sačuvali od uroka, veštica i nečistih sila.

– Na Badnji dan se ništa ne pozajmljuje iz kuće, a ako je šta ranije pozajmljeno, to se traži natrag, jer se ne valja da ono što pripada kući bude van nje na Božić.

– Na ovaj dan žene bi trebalo da zaklapaju grebene, jer će se tako zverima zatvoriti usta.

– Na Badnji dan i Božić ne valja da se vatra na ognjištu raspiruje duvanjem, da vetar ne bi otresao pšenicu i da se stoka ne nadima od trave. Umesto duvanja, vatra se raspiruje lisnatim granama.

– Na Badnji dan uveče se stoka se pospe solju, žitom i projom da bi se sačuvala od čini.

– Posle večere poređaju se sve kašike uza zid po starešinstvu, pa čija preko noći padne, taj će umreti dogodine.

– Na Badnji dan kada se svi poslovi završe, rastopi se u jednoj većoj šerpi ili tiganju mast, pa se u njoj ogledaju svi ukućani. Ko ne vidi svoju glavu, taj će dogodine umreti.

– U nekim ovčarskim krajevima, čobanin na Badnji dan nosi pod jezikom kamičak, jer će se vuku tako skameniti vilice ako se približi stadu, pa neće moći da kolje ovce.

– Ako na Badnji dan bude oblačno, biće rodna godina.

– Ako se na Badnji dan nakupi dosta pepela na badnjaku koji gori na ognjištu, veruje se da će zima biti jaka sa dosta snega.

– Ako varnice iz badnjaka iskaču same iako niko ne džara po vatri, veruje se da će biti dosta meda.

SVE O BADNJAKU

Badnjak preko dana stoji napolju. U nekim delovima Srbije ga oblače u košulju. Uveče, pred večeru, unosi se u kuću uz ritual. Kada ga domaćin unosi u kuću, zajedno sa slamom, domaćica ga posipažitom, a domaćin ga stavlja uz ognjište.

Badnjak se seče pre izlaska sunca. Domaćin sa sinovima ili unucima ide u šumu da seče badnjak, jer je obavezno da ide neko ko je mlad. Drvo koje se bira za badnjak je skoro uvek mladi hrast ili cer. Veoma retko, ako je takav predeo, bira se jela ili bor. Bira se mlado i pravo stablo, veličine tolike da ga domaćin na ramenu može doneti kući. Pre nego što ga poseče, domaćin mu se obraća kao da se radi o živoj osobi “Dobro jutro badnjače i čestit ti Božić”, piše opanak.rs.

badnjak-paljenje
Foto: Novosti/ilustracija

U nekim krajevima domaćin prvo prinosi darove badnjaku, vino ili med, pa potom pristupa seči. Prvi udar sekirom je sa istoka. Badnjak treba iseći iz tri puta. Ponegde se treći udarac zadaje sa zapada da bi badnjak pao ka istoku i dočekuje se na rame. Negde se pak pušta da padne nepresečen u potpunosti. Tada se lomljenjem, uvrtanjem i sukanjem odvoji od korena a taj lomljeni deo se zove brada. Iver koji izleće od badnjaka ima posebno značenje.U nekim krajevima pokušavaju da ga hvataju u vazduhu dok izleće. Iver se koristi u mnoge svrhe. U nekim krajevima ga stavljaju među karlice- posude gde se drži kajmak “da bi kajmak bio debeo kao iver” ili među košnice da pčele budu zaštićene od zla ili u vodu koju potom smatraju lekovitom.

 

Kada se za badnjak ide organizovano, ispred sela, tada se prangijama i puškama oglasi odlazak u šumu, izabere u šumi hrast koji se prethodno osvešta i zalije vinom i medom. Pored čeza ili kočija momci jašu neosedlane konje i čine veliku veselu povorku koja glasno objavljuje svoj odlazak po badnjak.

Badnjak preko dana stoji napolju. U nekim delovima Srbije ga oblače u košulju. Uveče, pred večeru, unosi se u kuću uz ritual. Kada ga domaćin unosi u kuću, zajedno sa slamom, domaćica ga posipa žitom, a domaćin ga stavlja uz ognjište.

Badnjak se, u nekim krajevima, prvo celiva i maže medom. Potom se pali i pristupa se “džaranju”. To je običaj čačkanja i raspaljivanja plamena koji je kod hrasta karakterističan po iskrama koje iskaču iz plamena.

Hrišćanska simbolika badnjaka

Badnjak simboliše hrast koji su pastiri doneli u vitlejemsku pećinu gde je rođen Isus i koje je pravedni Josif založio da ugreje hladnu pećinu. Varnice koje su poletele u nebo su najavile poseban događaj. Takođe, badnjak je najava Časnog krsta Hristovog.

 

Paganska simbolika badnjaka

Prema istoričaru religije Čajkanoviću, badnjak predstavlja božanstvo svoje vrste koje se spaljuje da bi ponovo oživelo. Prema Drobnjakoviću, on je bitan momenat što se pri Badnjoj večeri prizivaju “domaći pokojnici” što govori o vezi sa kultom pokojnika. Pogotovo što je trpeza posna, služi se na slami i ne posprema se tri dana već samo dodaje. Drugi autori ističu posebnu ulogu badnjaka kao neku vrstu zaštitnika ognjišta. Badnjak je povezan sa sunčevim ciklusom i potiče iz kulta poštovanja sunca. Spaljivanjem hrasta (svetog drveta) se iz vatre rađalo novo sunce i zato je proslavljano u krugu ognjišta.

Badnjak kod drugih naroda

Iako se misli da je kult badnjaka autentično slovenski, on je raširen svuda po Evropi. Više autora tvrdi da je poznato da su Kelti palili hrast kao deo kulta čekanja sledećeg leta. Od njih je to ostalo prisutno dugo na britanskim ostrvima a poznato je među mnogim evropskim narodima.

Srbi i Rusini lože badnjak. Rusi i Bugari lože jelku, a nekada su ložili hrast (Bugari su ga zvali bdnik). Francuzi kao badnjak lože trešnjino drvo.

Tegle meda
Za više informacija, kliknite na fotografiju

(Opanak, Vesti-info.rs)

Close