Osam godina od smrti Tošeta Proeskog: „Balkanski anđeo“ i dalje živi u nama

Toše Proeski

Juče se navršilo osam godina od smrti makedonskog pevača Tošeta Proeskog, koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći 16. oktobra 2007. godine na autoputu Zagreb – Lipovac, u blizini Nove Gradiške.

Todor Toše Proeski, ili kako su ga mnogi nazivali „Balkanski Anđeo“, rođen je 25. januara 1981. godine u Prilepu, ali je odrastao u Kruševu, mestu kojem se uvek vraćao. Veoma brzo postao je jedan od najpopularnijih pevača na Balkanu.

Prve korake u muzičkoj karijeri Proeski je napravio još u ranom detinjstvu, 1992. godine nastupom na dečijem festivalu „Zlatno Slavejče“ sa pesmom „Jas i mojot dedo“, otpevanom na vlaškom jeziku.

Nakon nekoliko godina njegov talenat prepoznaje jedan od najpoznatijih makedonskih kompozitora Grigor Koprov. Sa njim je snimio tri pesme, „Usne na usnama“, „Sunce u tvojoj zlatnoj kosi“ i „Tvoji poljupci na mojim bijelim košuljama“ koje su postale veliki hitovi u Makedoniji.

Sve mu se ostvarilo mnogo brže nego što je i sam očekivao. U periodu od 1999. do 2002. godine Proeski je izdao dva albuma kojima je privukao pažnju javnosti i medija. Postao je redovan gost u najpopularnijim televizijskim emisijama.

Njegov muzički talenat postaje prepoznatljiv i u ostalim balkanskim zemljama, a karijera mu je stalno išla uzlaznom putanjom.

„Sećam se kada sam ga prvi put video na TV, mislim da je to bio jedan od njegovih spotova, da sam bio fasciniran tom energijom, tom jednostavnošću na koji način on to sve izvodi, kako fantastično peva i koliko voli to što radi“, rekao je Dino Merlin.

Prvi album objavio je 1999. godine pod nazivom „Nekade vo nokta“ sa 11 pesama, a tog leta održao je prvi koncert. Na nacionalnom takmičenju za Pesmu Evrovizije u Makedoniji 2000. godine sa pesmom „Solzi pravat zlaten prsten“ osvojio je treće mesto. Iste godine izdao je drugi album „Sinot Božji“, na kome su bili sve sami hitovi, među kojima su duet sa Karolinom Gočevom „Nemir“, „Vo kosi da ti spijam“, „Izlaži me ušte ednaš“, „Iluzija“ i „Tajno moja“.

Srpska produkcijska kuća „BK Sound“ je otkupila prava za izdavanje sledećeg albuma na prostoru bivše Jugoslavija, što mu je donelo Oskar popularnosti na prostoru bivših jugoslovenskih republika za 2000. godinu, kao i rasprodate koncerte u Skoplju i Beogradu. Treći album pod imenom „Ako me pogledneš vo oči“ je objavljen na makedonskom i srpskom jeziku. Usledio je period intenzivne promocija u Makedoniji, Srbiji, Bosni i Hercegovini i Bugarskoj.

U aprilu 2003. godine pobedio je na festivalu „Beovizija“ sa pesmom „Čija si“ Leontine Vukomanović. Već naredne godine predstavljao je Makedoniju na Pesmi

Evrovizije 2004. godine u Istanbulu, osvojio je 14. mesto sa pesmom Life (Angel si ti u izvornoj makedonskoj verziji). Zatim su usledili albumi „Po tebe“, „Božilak“ kompilacija od 14 izabranih tradicionalnih makedonskih pesama. Poslednji album zove se „Igre bez granica“, a na njemu su i tri prepevane pesme „Feeling good“, „Nesanica“ i „Ostala si uvek ista“.

Album je objavljen 1. avgusta 2007. godine, nekoliko meseci pre nego što je nastradao. Album na engleskom jeziku za svetsko tržište, zbog kojeg je često bio u Londonu, gde je snimao, trebalo je da promoviše krajem oktobra 2007. godine. Taj album pod nazivom „The Hardest Thing“ objavljen je dve godine nakon njegove smrti. Album „Još uvek sanjam da smo zajedno“, objavljen je 2010. godine, a zatim i album „So Ljubav Ot Toše“.

Vrhunac karijere ovog pevača veličanstvenog glasa bio je 14. februara 2007. godine, na Dan zaljubljenih, u Beogradskoj areni. Više od 10 000 ljudi pevalo je u glas sve njegove pesme. Zbog izuzetnog humanog rada nagrađen je priznanjem „Majka Tereza“, a UNICEF ga je 2004. godine proglasio za ambasadora dobre volje. Snimio je pesmu „This World“, koja je postala UNICEF himna.

Toše Proeski vozio je automobil na putu prema Zagrebu, a nakon što je prošao granicu na Bajakovu, seo je na suvozačevo mesto, spustio ga i pre nego što je zaspao, nazvao je svoju devojku Andrijanu. Poželeo joj je laku noć i utonuo u san iz kojeg se više nije probudio.

Vožnju je preuzeo makedonski državljanin Georgij Georgijevski koji se zbog prebrze vožnje i nedovoljnog razmaka između vozila zabio u zadnji deo kamiona na autoputu Zagreb-Lipovac, u smeru ka Zagrebu.

Vozač Georgijevski i menadžer Ljiljana Petrović, koja se takođe nalazila u automobilu, s teškim povredama prevezeni su u bolnicu u Novu Gradišku.

Poslednji koncert održao je desetak dana pred smrt, na stadionu u Skoplju. Više od 30 000 ljudi pevalo je sa njim u humanitarne svrhe.

Iza Makedonskog slavuja, kako su ga zvali, ostali su porodica i prijatelji.

Njegovu dugogodišnju devojku rukometašicu Andrijanu Budimir njegova smrt je duboko potresla, ali vreme leči sve rane. Ona se pre dvije godine udala za ugostitelja iz Skoplja, a pre godinu i po je rodila sina Maksima.

(b92.net)