MOCARTE, SREĆAN ROĐENDAN: Bio je čudo od deteta i genijalac koji je promenio muziku! (VIDEO)

volfgang-amadeus
Foto: Wikipedia

Volfgang Amadeus Mocart rođen je 27. januara 1756. u Salzburgu, današnjoj Austriji.

Mocartova muzička veština je bila vidljiva čak i kad je imao samo nekoliko godina. Otac mu je bio Leopold Mocart, veoma značajan u životu svoga sina. Bio je veoma obrazovan i takođe jedan od vodećih evropskih nastavnika muzike, čija uticajna knjiga „Versuch einer grundlichen Violinschule“ (pisani članak o osnovama sviranja violine) je bila objavljena iste godine kad je Mozart rođen. Otac ga je naučio da svira klavir.

Život Mocarta je trijumf genija nad ranim sazrevanjem. Brzo je učio, i svoje prve kompozicije je napisao već u petoj godini života.

Stari Gete koji je kao mlad čovek čuo sedmogodišnjeg dečaka kako drži koncert u Frankfurtu, smatrao ga je nedostižnim u muzici, rame uz rame sa Rafaelom i Šekspirom u njihovim područjima umetničkog delovanja.

Većina muzičkih stručnjaka složila se oko činjenica da je Volfgang Amadeus Mocart bio čudo od deteta i muzički genije. Definisao je klasičnu eru napisavši preko 600 dela koja su poznata po sofisticiranosti i igranju na tankoj granici između senzualnosti i nasilja. Njegova klsična dela uključuju i dve opere – „Čarobnu frulu“ i „Figarovu ženidbu“.

Naučio je da svira klavir posmatrajući časove koje je pohađala njegova sestra. Počeo je da komponuje muziku i da izvodi za plemstvo sa samo pet godina.

Sa suprugom Konstancom Veber imao je šestoro dece.

Suprotno mišljenjima da je umro ostavljen i siromašan – pričama koje su nastale u kasnom dobu romantizma, kada je bilo i više nego popularno stvaranje predrasuda o neshvaćenim i od društva nepravedno zapostavljenim umenicima – Mocart je umro vrativši se sa uspešne i unosne turneje. Negovan je u udobnom stanu od strane supruge i svastike, pod stalnim nadzorom lekara.

Činjenica je da ga je na groblje otpratila mala grupa bliskih ljudi koji su kola sa kompozitorovim telom dopratili samo do ulaza u groblje. Stoji, takođe, i to da je njegovo telo potom sahranjeno u zajedničkoj grobnici, umotano u pamučnu tkaninu. To valja pripisati tada važećim jozefističkim zakonima kojima je car Jozef II Habzburški nastojao da promeni katoličke običaje u carstvu.

O životu kompozitora snimljen je film „Amadeus“, u režiji Miloša Formana, a mi ćemo njegov rođendan proslaviti uz citate velikog Mocarta.

– Muzika je uvek bila hrana ljubavi, a ljubav je hrana za muziku.

– Muzika nije u notama, već u tišini između njih.

– Ne obraćam pažnju ni na čije pohvale ili krivice. Jednostavno pratim svoja osećanja.

– Šta je gore čak i od flaute? – Dve flaute!

– Naše bogatstvo, u našim mozgovima, umire sa nama… Osim, naravno, ako neko ne odrubi naše glave, a u tom slučaju nam ionako ne bi trebalo.

– Kao što je smrt, kad smo je bliže razmotrili, pravi cilj našeg postojanja, ja sam tokom poslednjih nekoliko godina formirao tako bliske odnose sa tim pravim i najboljim prijateljem čovečanstva da mi slika smrti više nije zastrašujuća, no prilično umirujuća i utešna.

– Oprostite mi, Veličanstvo! Ja sam prost čovek! Ali, uveravam vas, moja muzika nije.

– Muzika je moj život i moj život je muzika. Ko to ne razume nije vredan Boga.

– Ako me ne prihvati Nemačka, moja voljena otadžbina, kojom se, kao što znate, ponosim, onda ću morati, u ime Boga, obogatiti Francusku ili Englesku još jednim sposobnim Nemcem – na sramotu nemačke nacije.

– Ipak, strasti, bile one nasilne ili ne, nikada ne treba da budu izražene tako da dostignu tačku koja izaziva gađenje; i muzika, čak i u situacijama najvećeg užasa, nikada ne treba da bude bolna za uho već laskajuća i šarmanta i da, na taj način, uvek ostane muzika.

https://www.youtube.com/watch?v=k3WymeQCZ9o

(kurir.rs)

Close