Mladić sa sela isprozivao vršnjake: U gradovima zapravo žive pravi seljaci!

horse
Foto: Pixabay.com

Koja je poenta da voziš najbrži auto u gradu ili da imaš najskuplju odeću na sebi? Koja je poenta? Ok, grad je prepun sponzoruša koje vrebaju na svakom uglu tražeći plen da se dobro udaju i da lagodno žive. To je poenta svega? Sve mi se to zgadilo, napisao je momak koji je pobegao iz grada

Zovem se Josip i imam 20 godina. Rodio sam se na selu, otišao u grad da se školujem, ali vratio sam se. A otkriću vam zašto.

Pre 10 godina sam otišao da živim u grad. Završio sam srednju školu, upisao fakultet i bio mi je plan da ostanem, ali nisam mogao više da trpim taj gradski mentalitet. Nas na selu nazivaju seljacima i još svakakvim imenima. Ali u gradovima zapravo žive pravi seljaci. Svaki klub pušta pevaljke, svaki kafić je natrpan fensi ekipom. Bitno je kakav auto voziš i na koju prestižnu destinaciju si otišao na letovanje ili skijanje. Pa koliko ćeš lajkova imati po društvenim mrežama. Sve je to preseravanje.

Iskreno ništa od toga me ne zanima i ne zanimaju me takvi ljudi. Ne zanimaju me ljudi koji će da glume da su prijatelji i da govore kako si super, a zapravo svi misle loše o tebi. Takva je većina mladih u gradovima. Dobro sam ih upoznao i razočarao sam se. Znam o čemu govorim jer sam dugo živeo tu. Kao što vidite i po pisanju znam dobro da pišem tako da imam dokaz da sam sve to prošao. Sve je to jedna fejk ekipa.

woman
Foto: Pixabay.com

Koja je poenta da voziš najbrži auto u gradu ili da imaš najskuplju odeću na sebi? Koja je poenta? Ok, grad je prepun sponzoruša koje vrebaju na svakom uglu tražeći plen da se dobro udaju i da lagodno žive. To je poenta svega? Sve mi se to zgadilo.

Kod nas na selu to nije bitno. Radimo svaki dan teške poslove i marljivo zarađujemo za svoj hleb. Makar ponekada nemamo pomoć. Moji roditelji inače dobro žive i jer imaju svoju farmu, ali svejedno svakodnevno mukotrpno rade kako bi sve to funkcionisalo i kako bi isplatili plate. Kad su me poslali u grad mislite da su mi dali gomilu novca da se pravim važan? Ne, nisu. Dali su mi za školovanje i za džeparac. Živeo sam skromno, iako sam mogao kao većina tih mladih koja se preserava.

Kad sam krenuo na faks, roditelji su mi rekli da nađem posao i da zarađujem za svoj hleb kako bih znao šta je odgovornost. Možete me pljuvati, ali svi znate da sam u pravu. Napustio sam faks jer nisam mogao više da izdržim taj mentalitet i otišao sam da radim na selo. Radim ceo dan i to je mnogo bolji život. Svež vazduh i priroda. Ne moram da brinem šta ću da obučem ili kakvim autom ću da se provozam. To kod nas nije bitno. Bitan je rad. Svi beže sa sela u grad misleći da će imati bolji život. Tu grešku sam ja napravio, ali nemojte i vi. Na selu imate zemlju i uvek možete nešto od nje da napravite. Da prehranite porodicu ili započnete svoj posao. Zemlja je zlato.

(net.hr/stil)

 

Podeli ovaj članak