Dogodilo se na današnji dan: SAD uvela blokade Kubi, usvojena povelja UN, preminuo Kristian Dior

Kubanska zastava

O ostalim važnim istorijskim događajima koji su se dogodili na današnji dan pročitajte u tekstu

Dvadeset i četvrti oktobar je 297. dan u godini po gregorijanskom kalendaru. Do kraja godine ima još 68 dana.

1793 – U Francuskoj je Nacionalni konvent, pod kontrolom Jakobinaca, usvojio Novi Revolucionarni kalendar. Njegovom usvajanju najviše je doprineo Robespjer, na tragu borbe protiv crkvenih tradicija. Izradio ga je Šarl Žilber Rom, političar i agronom, iako se autorstvo neretko pripisuje Fabr de Englantenu, pesniku koji je izmislio nazive Meseci. Revolucionarni kalendar imao je 12 meseci, po 30 dana, a svi nazivi su ustrojeni po raznim prirodnim pojavama. Kovanice su izvedene iz latinskog, francuskog i grčkog jezika. Ukinuo ga je francuski car Napoleon, počevši od 1. januara 1806. Nakratko je ponovo korišćen tokom Pariske komune maja 1871.

1795 – Pruska, Austrija i Rusija izvršile su treću (konačnu) podelu Poljske. Kao suverena država Poljska je obnovljena tek 1918. godine.

1891 – Rođen je Rafael Leonidas Truhiljo Molina, koji je kao američki štićenik vladao Dominikanskom republikom od 1930. do 1961. U maju 1961. ubijen je iz zasede u blizini Siudad Truhilja.

1907 – Umro je srpski novinar, pisac i političar Pera Todorović, jedan od osnivača i prvaka Narodne radikalne stranke. Todorović takođe spada i među najistaknutije pojave srpskog novinarstva uopšte. Bio je blizak vođi srpskih socijalista Svetozaru Markoviću i uređivao je niz listova i časopisa, pa i socijalistički list „Rad“. Pokretač je listova „Samouprava“ i „Radikal“, a od 1889. do 1903. izdavao je „Male novine“, prvi informativno-senzacionalistički list u Srbiji.

Bio je dobrovoljac u Srpsko-turskom ratu 1876. a po njegovom završetku 1878. emigrirao je u Ugarsku i u Novom Sadu je 1878. i 1879. s Lazom Pačuom izdavao socijalistički list „Straža“. Potom odlazi u Francusku, a po povratku u Srbiju osuđen je na smrt zbog Timočke bune koju su 1883. u zaječarskom kraju podigli radikali, ali je pomilovan. Nakon izmirenja s Kraljem Milanom zalagao se za sporazum Radikala i Naprednjaka, zbog čega je isključen iz stranke. U književnosti se najviše bavio istorijskim temama i prevodio je Černiševskog.Dela: „Dnevnik jednog dobrovoljca“, „Silazak s prestola“, „Karađorđe“.

1912 – Završena je Kumanovska bitka u kojoj je Prva srpska armija pod komandom regenta Aleksandra Karađorđevića tokom dvodnevnih borbi potpuno potukla tursku Vardarsku armiju Zeki paše, zadavši presudan udarac Turcima u Prvom balkanskom ratu.

Srpska Prva armija nastupajući put Ovče polja zadržala se na položajima severno od Kumanova, očekujući dolazak Treće srpske armije sa Kosova, dok se turska Vardarska armija zaputila prema Kumanovskoj kotlini. Došlo je do iznenadnog sudara, koji se završio odlučnom srpskom pobedom, a Turci su se povukli u neredu. Najžešći udar izdržala je Dunavska divizija prvog poziva pukovnika Miloša Božanovića, koja je imala i najteže gubitke, ali i odlučujuću ulogu.

Pobeda kod Kumanova omogućila je srpskoj vojsci dalji prodor put Bitolja i zauzimanje Skoplja. Trijumf je silno uzdigao moral srpske vojske i naroda i bio je podloga kasnijih pobeda u Prvom i Drugom balkanskom i u Prvom svetskom ratu.

1913 – Rođen je italijanski pevač Tito Gobi, operski bariton svetskog ugleda. Posebno je upamćen po ulozi u „Toski“ Đakoma Pučinija u kojoj mu je partner bila Marija Kalas. 

1945 – Stupila je na snagu Povelja Ujedinjenih nacija, koju je u junu 1945. u San Francisku potpisala 51 zemlja osnivač svetske organizacije, uključujući Jugoslaviju.

1945 – U Oslu je streljan vođa norveških nacista i predsednik marionetske vlade u Drugom svetskom ratu Vidkun Kvisling, osuđen zbog izdaje.

1948 – Umro je austrijski kompozitor Franc Lehar, najznačajniji predstavnik bečke operete u prvoj polovini 20. v. Dela: operete „Vesela udovica“, „Zemlja smeška“, „Grof od Luksemburga“.

1957 – Umro je francuski modni kreator Kristijan Dior, jedan od vodećih „modnih diktatora“ u svetu posle Drugog svetskog rata.

1962 – Blokada Kube od strane SAD stupila je na snagu. 

1964 – Britanska afrička kolonija Severna Rodezija stekla je nezavisnost pod nazivom Republika Zambija, s predsednikom Kenetom Kaundom. Posle akcija građanske neposlušnosti, koje je 1962. organizovala Kaundina Ujedinjena nacionalna partija nezavisnosti, britanska vlada je prinuđena da donese ustav Severne Rodezije i potom da joj posle 73 godine kolonijalne uprave prizna punu nezavisnost. Do tada ona je bila sastavni deo britanske kolonije Rodezija i Njasa (danas Zambija, Zimbabve i Malavi).

1974 – Umro je ruski violinista i dirigent David Fjodorovič Ojstrah, jedan od najvećih majstora violine u 20. veku. U rodnoj Odesi završio je konzervatorijum, a proslavio se 1935. nagradom na međunarodnom violinskom takmičenju u Varšavi i 1937. nagradom „Isaj“ u Briselu. Bio je profesor Moskovskog konzervatorijuma i s velikim uspehom je nastupao širom sveta.

1976 – Umro je srpski vizantolog ruskog porekla Georgije Ostrogorski, profesor Filozofskog fakulteta, član Srpske akademije nauka i direktor njenog Vizantološkog instituta.

1991 – U Sarajevu je prva Skupština srpskog naroda u Bosni i Hercegovini naglasila potrebu srpskog naroda, da odlučuje o svojoj sudbini kao i njegovo pravo na samoopredeljenje. Što je bila posledica preglasavanja Srba od strane muslimana i Hrvata u skupštini BiH, protivno ustavu te republike. Skupština je imenovala komisiju za plebiscit održan dvadesetak dana kasnije, a za prvog predsednika Skupštine izabran je Momčilo Krajišnik.

2014 – Direktor Gugla Alen Justas skočio je sa ivice svemira i probio zvučni zid, oborivši rekord koji je dve godine ranije postavio Feliks Baumgartner. Justas, koji je sam finansirao ovaj poduhvat, skočio je sa 41.842 metara, pad je trajao 15 minuta a dok je padao kretao se brzinom većom od 1.300 km.

(newsweek.rs)