Da li Srbija ima razloga da strahuje od Zapada kao nekada?

Predsedništvo Srbije
Foto: fakti.org

NIJE LI UVLAČENjE CRNE GORE U NATO DOKAZ DA OPASNOST NIJE PROŠLA I DA JE TEK PRIVIDNO MANjA?

LjUBOMIR KLjAKIĆ: Pred našim vratima dešava se Sirija, rat koji ulazi u dramatičnu fazu i koji, kako nas uči istorija, može lako da se prelije. Imamo Ukrajinsku krizu. Imamo problem sa EU. Danas Šulc kaže da je EU na samoj ivici raspadanja. A mi smo tu sa našim oskudnim resursima, veoma izraženom nekompetencijom naše upravljačke garniture i tabloidnom politikom koja se vodi poslednjih godina. Ako neko kaže da nemamo čega da se plašimo, to je dobra vest, ali se bojim da ona nema pokriće!
RADOVAN KALABIĆ: Najveća opasnost, ona koja je veća i od demografskog problema i teritorijalne ugroženosti, jeste politika promene svesti. Ona se vodi od 2000. godine i dolazi sa Zapada i pravi najbolji teren za rodomrzački pristup. Promena svesti ovde ima političku konotaciju jer sadrži zahtev za promenu srpskog identitetskog korpusa, što je vrhunska pretnja, jer je nacionalno obesvešćena gomila samo masa
JOVA ILIĆ: O pretnjama govori više premijer nego predsednik. Dao nam je na znanje da mu dolaze pretnje sa Zapada, a ovamo prijateljuje sa američkim ili nemačkim ambasadorom i jedan je od najposlušnijih prijatelja Nemačke. Ko bi onda sa Zapada sem SAD i Nemačke bio opasan po Srbiju?!

PREDSEDNIK Srbije Tomislav Nikolić – iako mesečno proizvede manje reči nego njegov „politički sin“, Aleksandar Vučić za jednu jedinu nedelju – stiže da naciji ponudi verbalni bensedin u formi tvrdnje da „Srbija nema nikakvog razloga da od Zapada strahuje kao nekada“.

Verujete li Nikoliću da Srbija nema razloga da „strahuje kao nekada“?

Da li se to Zapad promenio prema Srbima ili od njega ceo svet ima razloga da manje zazire?

Ako je Zapad omekšao prema Srbima – zbog čega je to učinio?

Uvlači li Crnu Goru u NATO zato što je omekšao ili je poziv Milu Đukanoviću dokaz da Zapad – pod kojim danas treba razumevati hegemoniju SAD, britansku špijunsku dominaciju na Balkanu i nemačku ekonomsku – dokaz da ta opasnost nije prošla, da je možda samo prividno manja?
Živimo u lošem trenutku istorije koji je veoma opasan

Ljubomir KLjAKIĆ, politikolog i publicista

• U staroj Jugoslaviji smo radili kao da će 100 godina biti mir, a spremali se kao da će sutra rat. I nije čudno što je bilo tako, jer od krstaških ratova i od pada Carigrada imamo pred sobom nekoliko stotina tajnih međunarodnih ugovora na osnovu kojih su velike sile – u eri od 800 godina – međusobno delile ovaj prostorn

MI, kao i ostatak sveta, živimo u lošem trenutku istorije koji je veoma opasan, nepredvidljiv i pun opasnosti od ratova (koji se vode na 40 lokacija u svetu), od dramatičnog zagađenja ljudske okoline u raznim regionima sveta i opasnosti od nejednakosti i gladi.

Srbija se nalazi u takvom ambijentu kao jedna osiromašena zemlja, bez autonomnih ekonomskih i drugih resursa i predstavlja jednu od zemalja koje ne mogu da se efektivno suprotstave izazovima koji nam svima prete.

Pomislimo samo na to da se pred našim vratima dešava Sirija, rat koji ulazi u dramatičnu fazu i koji, kako nas uči istorija, može lako da se prelije.

Imamo Ukrajinsku krizu. Imamo problem sa EU.

Danas Šulc kaže da je EU na samoj ivici raspadanja. Lajčak juče kaže da se u EU mišljenja istočnoevropskih članica ne tretiraju kao mišljenja starih zapadnih članica, da postoji diskriminacija.

Mi smo tu sa našim oskudnim resursima, veoma izraženom nekompetencijom naše upravljačke garniture i tabloidnom politikom koja se vodi poslednjih godina.

Ako neko kaže da nemamo čega da se plašimo, to je dobra vest, ali se bojim da ona nema pokriće!

U staroj Jugoslaviji smo radili kao da će 100 godina biti mir, a spremali se kao da će sutra rat. I nije čudno što je bilo tako, jer od krstaških ratova i od pada Carigrada imamo pred sobom nekoliko stotina tajnih međunarodnih ugovora na osnovu kojih su velike sile – u eri od 800 godina – međusobno delile ovaj prostor.

To stanje će ostati na snazi sve dok se u ovoj zemlji ne uspostavi unutrašnja autonomna kompetentna snaga koja će moći da otkloni opasnosti i da blokira stanja koja iz te opasnosti slede.

Mi ni u kom slučaju, pa ni danas, nemamo razloga da mislimo kako po nas nema opasnosti i da smo u zoni perspektivnog mira.

Srpski interes treba da bude na prvom mestu – iznad Zapada i Istoka

Radovan KALABIĆ, istoričar i književnik

• Moramo da reafirmišemo našu zajedničku srpsku prošlost, srpsku pravoslavnu veru, ćirilično pismo, srpsku kulturu i srpsku tradiciju, čime se zaokružuje naš identitet. I treba da gradimo čvršće veze sa Ruskom Federacijom, sa kojom smo već kulturno, jezički i plemenski srodni. Mi smo slovensko pleme (a pleme nije pežorativan izraz)

NAJVEĆA opasnost, ona koja je veća i od demografskog problema i teritorijalne ugroženosti, jeste politika promene svesti. Ona se vodi od 2000. godine i dolazi sa Zapada.

Iz Rusije takav zahtev nikada nije stigao.

Stiže sa Zapada (kad smo već kod te podele) i proizvodi najbolji teren za rodomrzački pristup.

Promena svesti ovde ima političku konotaciju jer sadrži zahtev za promenu srpskog identitetskog korpusa, što je vrhunska pretnja, jer je nacionalno obesvešćena gomila samo masa.

Bolje je imati manje nacionalno svesnih stanovnika nego veliku gomilu koja ne predstavlja ništa.

Koji je kriterijum kojim merimo kolika je opasnost?

Srpski interes treba da bude na prvom mestu, da bude iznad Zapada i Istoka. Moramo da se vratimo na srpsko stanovište, na temelje srpskog identiteta, koji, kao i naša svest, počiva na Svetosavlju i Kosovskom zavetu.

Kad to uradimo, onda sa nekim sarađujemo onoliko koliko nam odgovara, odnosno onoliko koliko to ne ugrožava naš suverenitet i integritet.

Moramo da reafirmišemo našu zajedničku srpsku prošlost, srpsku pravoslavnu veru, ćirilično pismo, srpsku kulturu i srpsku tradiciju, čime se zaokružuje naš identitet.

I treba da gradimo čvršće veze sa Ruskom Federacijom, sa kojom smo već kulturno, jezički i plemenski srodni. Mi smo slovensko pleme (a pleme nije pežorativan izraz).
Može da se desi i da NATO oslabi pa da Srbija ne mora da u njega uđe

Јова ИЛИЋ, Форум за међународне односе
• Шта рећи кад је измишљен чак и државни удар? Народ је десет дана држан у страху, а није утврђено ни која је држава то урадила ни са којим циљем

        СРБИЈА – судећи по изјавама званичника – не би требало да страхује ни од Запада ни од Истока, у смислу да нам прети напад или окупација.

Ukoliko ima pretnji, one su sukob interesa Zapada i Rusije.

NATO nas okružuje – ne zato što mu je cilj da ugrozi Srbiju – nego da što bolje uspostavi kontrolu na Balkanu, da tu ne bi došli Rusi. Da li će i Srbija zato morati da uđe u NATO, mi ne znamo šta će biti. Jer će možda za desetak godina neka vlada i da uvede Srbiju u NATO, a može da bude i da će NATO da oslabi pa se to ne desi.

Nije budućnost tako loša.

Ove vlasti tvrde da vode izbalansiranu politiku nezameranja jednima i drugima. I, naoružavaju Srbiju, mada ne znam šta bi i naoružana Srbija mogla protiv NATO.

O pretnjama govori više premiijer nego predsednik. Dao nam je na znanje da mu dolaze pretnje sa Zapada, a ovamo prijateljuje sa američkim ili nemačkim ambasadorom i jedan je od najposlušnijih prijatelja Nemačke. Ko bi onda sa Zapada sem SAD i Nemačke bio opasan po Srbiju?!

Istok, kao i Turska, se trudi da uspostavi svoj interes, ali u tome ne vidim da nam preti opasnost. O opasnosti govori premijer, ali, šta reći, kada je izmišljen čak i državni udar? Narod je deset dana držan u strahu, a nije utvrđeno ni koja je država to uradila ni sa kojim ciljem.

Diana Milošević