KAKO SE SEVERNA KOREJA DOKOPALA NUKLEARNOG ORUŽJA: Sve je počelo još u prošlom veku kada su se umešane velike sile…

parada
Foto: Printscreen/FB

Koreja je početkom 20. veka postala kolonija Japanske imperije. Nakon poraza Japana u Drugom svetskom ratu, zemlja je podeljena na dve okupacijske zone sa granicom na čuvenoj 38. paraleli: SAD je na jugu instalirao prozapadnu diktaturu, a Sovjetski Savez komunistički režim na čelu s antijapanskim gerilskim borcem Kim Il-sungom, piše Roling ston.

Kim je 1950. uz sovjetsku pomoć izvršio invaziju na Južnu Koreju i pokušao da okupira čitavo Korejsko poluostrvo. Da UN-ove snage pod vođstvom SAD-a nisu intervenisale, verovatno bi i uspeo. Nakon što su snage SAD-a, Južne Koreje i ostalih saveznika krenule u protivnapad i zamalo osvojile Severnu Koreju, u sukob se uključila i Kina. Nakon tri godine rata i milionskih žrtava, sklopljeno je primirje koje traje već 64 godine, uz manje-više istu crtu razgraničenja. Trajni mir nikad nije potpisan.

Kim Il-sung stvorio je nadrealan kult ličnosti po kom je ova zemlja poznata u svetu i uspostavio de fakto monarhiju – sadašnji diktator Kim Džong-un je njegov unuk – pod ideološkom doktrinom nazvanom „juče“ (korejska reč za nezavisnost), mešavinu komunizma, korejskog nacionalizma i militarizma. Ali dok se kapitalistička Južna Koreja ekonomski razvijala i prošla tranziciju u liberalnu demokratiju, Severna Koreja je pod staljinističkom planskom ekonomijom grcala u siromaštvu.

Osim toga, SSSR i Kina su imale sve problematičniji odnos sa svojom saveznicom koja je odbijala da se ponaša kao normalna država. Naprimer, severnokorejski komandosi redovno su otimali japanske i južnokorejske građane. „Veliki vođa“ Kim zatražio je od svojih saveznika tehnologiju za nuklearno naoružanje. I Kina i SSSR su ga odbili, ali poslednji su mu ipak pomogli da izgradi nuklearnu elektranu. Severna Koreja je osamdesetih pokušala sama da proizvede obogaćeni uranijum i plutonijum za nuklearno oružje, iako je 1985. potpisala Sporazum o prestanku širenja nuklearnog naoružanja (NPT).

Raspadom SSSR-a 1992., pomoć Sjevernoj Koreji je prekinuta, što je dodatno ugrozilo njenu ekonomiju, čak i proizvodnju električne energije. Pod „dragim vođom“ Kim Džong-ilom, sinom i naslednikom „velikog vođe“, režim je postao još izoliovaniji i paranoičniji, a zemlja još siromašnija. Devedesetih je od gladi pomrlo oko pola miliona građana.

Umesto da se pobrine o prehranjivanju vlastitog stanovništva, Pjongjang je ubrzao razvoj svog nuklearnog programa, u skladu sa svojim načelom „vojska prva“. Inspektori Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) upozoravali su da režim verovatno prikriva proizvodnju plutonijuma. Kada su 1993. zatražili pristup skladištima nuklearnog otpada, Pjongjang ih je odbio i zapretio izlaskom iz NPT-a.

Kim je 1994. sa predsednikom SAD-a Bilom Klintonom potpisao sporazum kojim je pristao na gašenje svojih starih nuklearnih reaktora u zamenu za pomoć u izgradnji modernih lakovodnih reaktora, koji nisu idealni za proizvodnju sirovina za nuklearno oružje, i redovno ih kontroliše IAEA-e.

Sporazum se raspao pod Džordžom Bušom koji je 2002. prozvao Severnu Koreju, Irak i Iran „osovinom zla“.

„Tražeći oružja masovnog uništenja, ovi režimi predstavljaju ozbiljnu i rastuću opasnost“, rekao je Buš godinu dana pre nego što je pokrenuo invaziju na Irak. Njegova administracija je otkrila da je Severna Koreja nastavila sa programom razvijanja nuklearnog oružja, verovatno uz pomoć tehnologije koju je u međuvremenu dobila od Pakistana. Izgleda da je Klintonova inicijativa usporila, ali ne i zaustavila Kimov nuklearni program.

SAD je prekinuo pošiljke nafte koje su bile predviđene sporazumom, na šta je Severna Koreja proterala nuklearne inspektore, ponovo pokrenula svoju staru elektranu u Jongbjonu u kojoj može da proizvodi plutonijum, a uskoro i izašla iz NPT-a. Iako je 2005. obećala da prekine čitav svoj nuklearni program u zamenu za pomoć u proizvodnji energije, 2006. je izvršila svoje prvo podzemno testiranje nuklearne bombe. Seizmička merenja su pokazala da je bomba bila znatno manja od onih koje je SAD bacila na Hirošimu i Nagasaki 1945. godine.

Iste godine je prvi put testirala i balistički projektil. Savet bezbednosti UN odgovorio je nametanjem sankcija, na šta je Severna Koreja nastavila sa svojom taktikom zavaravanja međunarodne zajednice. Nakon pregovora sa SAD, Južnom Korejom, Japanom, Rusijom i svojim glavnim trgovinskim partnerom i političkim saveznikom Kinom, potpisala je novi sporazum o demontiranju svojih pogona za proizvodnju nuklearnog oružja u zamenu za pomoć u hrani i ostalim potrepštinama. Nakon što je ponovo odbila pristup inspektorima, 2009. je izvršila drugo testiranje nuklearne bombe, na šta joj je SB nametnuo nove sankcije.

Kim Džong-un došao je na vlast kao 27-godišnjak nakon smrti svog oca 2011. i brzo i brutalno učvrstio svoju vlast. Godine 2013. je pogubio svog ujaka Jang Song-taeka, koji je u službenom saopštenju Pjongjanga opisan kao „odvratni ljudski šljam, gori od psa, koji je počinio tri puta prokleta dela izdaje“. U februaru ove godine Kimov polubrat je ubijen nervnim otrovom na aerodromu u Maleziji.

Iste godine je izvršio treće nuklearno testiranje, koje je njegova komisija za nacionalnu obranu otvoreno opisala kao pripremu za skoru „totalnu akciju“ protiv SAD-a, „zakletog neprijatelja korejskog naroda“. Godine 2016. je izvedeno četvrto i peto, zasad poslednje testiranje – najveće do sada, sa bombom za koju se procenjuje da je bila snažna kao ona bačena na Nagasaki – 10 do 20 kilotona.

Poslednja prepreka sposobnosti Severne Koreje za nuklearni napad je tehnologija lansiranja nuklearne bojeve glave na balističkom projektilu. Iako je već uspešno lansirala više balističkih projektila, a američka obaveštajna agencija DIA smatra da ima i bojevu glavu dovoljno malu za instaliranje na projektil, ne zna se može li ona „preživeti“ lansiranje u svemir i ponovni ulazak u atmosferu blizu cilja. Stručnjaci procenjuju da bi Pjongjang mogao da ima potpuno funkcionalni interkontinentalni balistički projektil sa nuklearnom glavom već do 2020. godine.

(Kurir.rs/Index.rs/Petar Stošić)

Komentarišite prvi

Odgovorite:

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*

Close