Japanski tenk najubojitiji oklopnjak na svetu?

japanski tenk

Japanski tenk „model 10“ prvi je oklopnjak na svetu koji može da gađa mete bez greške dok vrši nagle cik-cak promene smera kretanja, nalik slalomašima. Ovaj neverovatno pokretljivi, stabilan i precizni tenk, u Zemlji izlazećeg sunca sa ponosom nazivaju „draguljem japanske tehnologije“, jer su u njemu primenjene najnaprednije svetske tehnologije poreklom iz domaće automobilske i elektronske industrije.

Ovaj neobični oklopnjak ušao je u proizvodnju 2010. godine, po čemu je i dobio naziv, a prve isporuke jedinicima počele su 2012. To je prvi tenk koji je u potpunosti proizveden u Japanu, jer su u prošlosti oklopne snage te zemlje koristile nemačke i britanske topovske cevi.

Vozilo objedinjuje najnaprednije tehnologije iz oblasti mašinstva, elektronike i optike, pa su japanski vojni komentatori, od kojih neki moć tenkovskih jedinica smatraju „barometrom udarne snage jedne zemlje“, s pravom na njega ponosni, nazivajući ga „draguljem japanske tehnologije“.

Inženjerijska umetnost

„Modelu 10“ pogotke u centar mete pri naglim promenama smera kretanja omogućavaju dva izuzetna kvalitetno urađena tehnička sistema. Jedan je aktivno hidrauličko-pneumatsko vešanje kakvo je korišćeno kod bolida „Formule 1“.

Ono odlično apsorbuje potrese i vibracije, a kod „desetke“ tehnologija je do te mere usavršena da cev topa kalibra 120 milimetara gotovo uopšte ne podrhtava, pa japanski tenkisti na demonstracijama mogućnosti svog oklopnjaka na nju samouvereno postavljaju čaše s vinom znajući da ih ni rad moćnog motora, ni rotiranje tela tenka neće uzdrmati, a kamoli prevrnuti.

Brza elektronska razmena informacija

Tenk poseduje i izuzetno sofisticiran kompjuterski sistem za kontrolu, komandovanje i komunikaciju, koji omogućava umreženje četiri tenka u vrhunski sinhronizovanu udarnu grupu u kojoj svi članovi isto dišu.

Tako čitavo tenkovsko odeljenje može da u istom trenu stane, promeni smer kretanja, ili opali plotun. Kada se to zna, ne iznenađuje da taj sistem omogućava da i drugi tenkovi automatski preuzmu metu koju je otkrio vođa grupe, kao što je to slučaj i kod borbenih aviona novijih generacija.

Brza elektronska razmena informacija znači i da „desetka“ može lako da sadejstvuje sa helikopterima, bespilotnim letelicama i pešadijom u otkrivanju i uništavanju neprijatelja.

Japanski tenk fascinira i svojom sposobnošću da se spusti niže kada miruje, kako je to nekad činio popularni „Sitroenov“ automobil „ajkula“, kako bi bio manje uočljiv i kako bi ga teže pogodili.

Drugi bitan element su sjajne nišanske sprave. „Desetka“ poseduje video-kamere visoke rezolucije koje omogućavaju precizno automatsko praćenje cilja, tako da kupola i top, bez obzira na brojne, oštre zaokrete i stalne promene mesta u prostoru, uvek ostaju upereni na metu. To praktično znači da ona može da beži od protivnika, ali da protivnik ne može da beži od nje.

Biranje mete vrši se jednostavnim upiranjem prsta na objekte prikazane na video-panelu koji je osetljiv na dodir. Sve ostalo kompjuter učini sam tako da posada koja broji tri člana ne mora da gubi vreme na određivanje razdaljine.

Osim toga, komandir tenka na raspolaganju ima posebnu kameru koja je instalirana na krovu kupole i koja se rotira 360 stepeni, tako da u svakom trenutku može da ima pregled čitavog bojišta bez pomaljanja glave.

„Desetka“ je opremljena modularnim oklopom – oklopom koji se sastoji iz ploča, odnosno komponenata koje mogu da se uklanjaju i ponovo montiraju, što omogućava promenu konfiguracije oruđa i brzu zamenu u borbi oštećenih delova oklopa. Takođe, uklanjanje dela oklopa tenk čini lakšim, što pojednostavljuje i ubrzava njegov transport kamionima.

Odbrambrena doktrina prouzrokovala mane „modela 10“?

Ipak, taj neverovatno pokretljiv i precizan guseničar sa vrhunskom elektronikom i optikom nije bez mana u poređenju sa drugim sličnim oruđem. Troškovi razvoja i proizvodnje daleko su nadmašili planiranih šest i po miliona dolara po komadu, pa „model 10“ sada, po izlasku sa proizvodnih linija, košta više od 11 miliona dolara.

Dalje, dok su se u godinama nakon završetka Prvog zalivskog rata Amerikanci i Nemci odlučili za jačanje oklopa, usled čega su okosnice njihovih udarnih snaga „M1A2 abrams“ i „leopard 2“ u novijim verzijama dostigli težinu od više od 60 tona, japanski konstruktori su 1996. godine dobili zadatak da projektuju lakši tenk velike pokretljivosti.

Tako, „model 10“ bez dodatne opreme teži samo 44 tone, a njegova pogonska jedinica snage 1.200 konja nosi konstrukciju dužine 9,4 metra i visine 2,3 metra brzinama do 70 kilometara na čas.

Pojedini vojni komentatori u Japanu zato ocenjuju da „model 10“ ima tanak oklop i da je ranjiv na mine i improvizovane eksplozivne naprave koje su česte u okršajima sa gerilom, naročito u borbama u urbanim sredinama. Prema njihovoj oceni, u „modelu 2010“ ostvaren je napredak u odnosu na prethodni tenk japanske proizvodnje, koji je ušao u upotrebu početkom devedesetih, kada su u pitanju ofanzivne mogućnosti, ali nije dovoljno učinjeno u cilju unapređenja odbrambenih sposobnosti.

Nedovoljna zaštita i neproverenost u ratnim uslovima jesu razlozi zašto analitičari sa Zapada, uprkos fantastičnoj preciznosti i pokretljivosti „desetke“, u celini, u svojim ocenama daju blagu prednost najnovijim verzijama „leoparda 2“ i „M1A2 abramsa“, pa i britanskom „čelendžeru 2“ i izraelskoj „merkavi“.

Međutim, može se reći da, ako japanski vojni planeri nisu dovoljno uzeli u obzir mogućnost gerilskog sukoba, za to postoji opravdani razlog. Naime, posleratna japanska vojna doktrina, u skladu sa ustavom i zakonima države, predviđala je isključivo vođenje odbrambenog rata na sopstvenoj teritoriji, što podrazumeva prijateljsko okruženje.

Takođe, u vreme projektovanja tenka još su važila i stroga ograničenja na izvoz oružja kojih se Japan svojevoljno pridržavao zbog svoje neprijatne ratne prošlosti, pa je bilo nezamislivo i da bi neka strana zemlja mogla da kupi „desetku“ i njome vodi rat protiv gerile.

Međutim, upravo prošlog meseca vladajuća koalicija izdejstvovala je usvajanje novog paketa zakona koji će, prvi put nakon Drugog svetskog rata, omogućiti japanskim oružanim snagama da učestvuju u kolektivnoj odbrani sa Sjedinjenim Američkim Državama i drugim saveznicima i u slučaju kada njihova zemlja nije direktno napadnuta.

Prošle godine, vlada je donela i odluku da se oslobodi najvećeg dela stega kada je u pitanju izvoz naoružanja i potpiše niz sporazuma sa savezničkim državama o razmeni vojne tehnologije. Te promene u odbrambenoj doktrini i politici sigurno će imati uticaja i na pristup u razvoju borbenih sredstava.

(rts.rs)