Čudesna priroda: „Hodajuće“ drveće u rezervatu Sumako

palme
Foto: Profimedia

Potreban je ceo dan da se stigne od Kitoa, prestonice Ekvadora, do rezervata biosfere Sumako, smeštenog 100 kilometara jugoistočno…

Potreban je ceo dan da se stigne od Kitoa, prestonice Ekvadora, do rezervata biosfere Sumako, smeštenog 100 kilometara jugoistočno…

Da bi se stiglo do ovog neobičnog mesta, prvo se automobilom putuje tri sata do ivice šume, a odatle još sedam do 15 sati brodom, mulom i pešice, uglavnom uzbrdo, po blatnjavom terenu.

Ali napor se isplati, s obzirom na to da ćete se naći usred šume u kojoj se nalaze – „hodajuće“ palme.

“Kako tlo erodira, tako drveće pušta novo, duže korenje, koje će tražiti novo čvrsto tlo, ponekad i na daljini od 20 metara”, navodi Peter Vrsanski, paleobiolog sa Slovačke akademije nauka u Bratislavi.

“Korenje zatim prodire u to novo tlo, drveće se savija prema njemu, a staro korenje se polako izdiže u vazduh. Može proći nekoliko godina pre nego što drvo pronađe dovoljno osunčano mesto, ili lokaciju sa odgovarajućim kvalitetom tla”, dodaje Vrsanski.

Ovaj naučnik proveo je u šumi poslednjih nekoliko meseci otkrivajući i beležeći sve pretnje koje bi mogle da ugroze ovo neobično mesto.

Jednu od najvećih predstavlja bespoštedna seča drveća koju godinama praktikuje lokalno stanovništvo, piše BBC.

“Nažalost, drveće ne može da ‘hoda’ dovoljno brzo da pobegne od motornih testera i mačeta”, kaže Vrsanski.

Jedna od strategija pobornika za očuvanje šume jeste kupovina zemljišta deo po deo, kako bi se sprečilo dalje krčenje šume. Cena jednog hektara iznosi 500 dolara, a jedan od aktivista po imenu Garsija do sada je kupio više od 300 hektara.

“On nije bogat, ali za sada uspešno štiti taj deo šume”, objašnjava Vrsanski.

Jedna od brojnih strategija uključuje i korišćenje šume za promociju turizma ili za prodaju zemljišta univerzitetima zahvaljujući čemu bi postalo zaštićena istraživačka oblast.

Osim palmi sa neobičnim “veštinama”, ovaj rezervat vrvi od različitih životnih formi. U pojedinim delovima šume stanuje oko 500 različitih vrsta ptica, 51 vrsta velikih sisara, 64 vrste reptila, 61 vrsta vodozemaca, 6.000 vrsta biljaka, 600 vrsta leptira i nekoliko primeraka papratnog drveća, starih i po nekoliko stotina godina.

“Otkako sam ovde, pronašao sam dve nove vrste žabe i guštera, nekoliko novih vodopada, veliku grupu vunastih majmuna… Uslovi su teški, za samo nedelju dana izgubio sam oko 10 kilograma. Ali momentalno sam zaboravio na to kad sam na samo jednom mestu pronašao oko 150 različitih vrsta bubašvaba”, zaključuje Vrsanski.

(b92.net)