Zašto nismo videli pravu zimu 4 godine? Najbolji hrvatski meteorolog govori šta će se dalje dešavati u Srbiji

zoran-vakula
Printskrin: Youtube/TehAnton/TV HRT

– Ljudi su skloni da donose opšte zaključke i selektivno pamte, kao u onoj staroj pesmi: „pamtim samo sretne dane“. A, zašto nema više snega? To je kompleksno pitanje – kaže Vakula

U Srbiji to su Nedeljko Todorović i Časlav Stanojević, kod komšija je “glavni” Zoran Vakula. Najpoznatiji hrvatski meteorolog je specijalno za Telegraf.rs analizirao kakva nas zima očekuje i odgovorio na brojna pitanja koja muče zimoljupce, ali one koji smatraju da je isključivi razlog za tople zime globalno zagrevanje.

Sa Vakulom smo odmah krenuli direktno i otvoreno pitanjem koje nas najviše zanima – kada će (konačno) da zabeli…

Zašto toliko godina unazad nema snega u Srbiji? Tačnije, ima ga u manjoj meri, pomalo na jugu i na planinama od preko 1.000 metara.

 – Znam da je prosečno najveći broj dana sa snežnim pokrivačem u prvom mesecu. Mislim da snega povremeno ima, ne samo na jugu i u planinama, ali ređe nego pre. Uostalom, nije li ga bilo i u prvom mesecu 2016, i to ponegde i znatnog, s nanosima i većim od pola metra, a i u petom mesecu je mnogima prouzrokovao mnogobrojne nevolje.

Naravno, ljudi su skloni da donose opšte zaključke i selektivno pamtiti, kao u onoj staroj pesmi: „pamtim samo sretne dane“. A, zašto nema više snega? Ne znam tačan odgovor. Donositi kvalitetne, stručne, naučno dokazane zaključke na tom području nije jednostavno.

– Najlakše bi bilo reći kako nije bilo potrebne kombinacije temperature i vlage u vazduhu – oblaka. Ali, zašto? Nisam stigao da analiziram da je li to posledica manje učestalih ciklona nego pre, a ako i jeste, opet se postavlja pitanje zašto tako…

nuklearna-katastrofa-u-cernobilu
Černobil – Foto: Tanjug/AP

– Atmosfera je kompleksan-složen sistem i ne znam ko može da tvrdi da postoji jedinstven uzročnik. Globalno otopljenje mogao bi biti jedan od njih, a pitanje zašto do njega dolazi otvara novu analizu, raspravu…

– Možda je za sve kriva katastrofa u Černobilu i slično, pa i neki manje izraženi znani i manje znani događaji kojima čovečanstvo deluje na svet oko sebe, a možda je to samo uobičajeni životni ciklus Zemlje koja je prema poznatim spoznajama prolazila kroz topla i hladna, pa i ledena razdoblja.

Ipak, čini mi se nemogućim da mi ljudi nismo barem malo delovali da se taj Zemljin ciklus promeni. Pogledamo li oko sebe, posebno u većim gradovima, možemo videti mnogobrojne primere kakvi nisu postojali pre 20, 30 i više godina – recimo, kafiće koji greju terase kako bi gosti mogli biti napolju, a ne unutra.

-I u gradu, a i van njega, imamo gomilu automobila koji zakrčuju puteve i ispuštaju štetne gasove, znatno više asfalta nego pre, pitanje je jesu li i zaštitna sredstva u poljoprivredi zaista zaštitna i za događanja u atmosferi ili i ona deluju na prizemni sloj vazduha i zemlje. To što mislimo da sebi radimo dobro, ne znači da je dobro i za čovečanstvo i prirodu oko nas. Sve to deluje da nam je toplije, a kad je previše toplo – nema snega.

moskva-pod-snegom
Foto: Instagram/Printskrin

Šta se to toliko promenilo (poslednji put smo imali pravu zimu 2012. godine) da mora, maltene, da se stvori anomalija da bi pao sneg?

 – Jedna od posledica klimatskih promena i globalnog otopljenja, koje je nesporno, za razliku od uzroka i krivca za njega, je i porast temperature vazduha, naorčito na godišnjem nivou, ali i na sezonskom. A kod previše visoke temperature sneg nije moguć. I nije samo do temperature pri tlu, nego i iznad njega. Primera radi, srednja temperatura vazduha ove godine u decembru, u severnim nizijama Hrvatske, a pretpostavljam kako je slično i u Srbiji, relativno niska, ne samo u odnosu na poslednje klimatsko razdoblje, od 1981. do 2010. godine, prema kojem se sve češće uspoređuju meseci, sezone i godine, nego čak i u odnosu na hladnije razdoblje od 1961. do 1990. godine, koje je još službeno prema standardima Svetske meteorološke organizacije. Istovremeno je na Jadranu bilo malo toplije od proseka, a na planinama i znatno toplije, što nije redak događaj kod zimske vladavine anticiklona – polja povišenoga vazdušnog pritiska, kakva je bila prošlih mesec pa i više dana.

 

– Prevladavala je temperaturna inverzija – u planinama je temperatura često bila viša nego u nizijama. I još nije bilo dovoljno vlage u vazduhu, a bez nje nema padavina… A kad je reč o anomalijama – pitanje je što je uopšte „anomalija“ u današnje vreme!? I šta je uopšte normalno?! Mada bismo mogli da pomislmo kako se u znanoj istoriji meteoroloških motrenja i merenja, koja je u svetu, a i u našem delu Evrope, počela sredinom 19. veka, dakle u poslednjih 150 godina godina – već dogodilo sve što se moglo dogoditi – iz godine u godinu, štaviše, iz sezone u sezonu, pa čak i iz meseca u mesec, ponegde se dogodi neki ekstrem, novi rekord u temperaturi, padavinama i drugim meteorološkim pojavama. Pri čemu je važno naglasiti kako su ti ekstremi idu i u pozitivnu i u negativnu stranu, u smislu i toplije i hladnije, i manjak i višak padavina…

sneg-mecava-u-americi
Foto: Tanjug/AP

Koliki je uticaj Atlantika na prilike na Balkanu, naravno, i u Srbiji? Ponekad imamo utisak da granica hladnog talasa kada dolazi sa zapada bude negde otprilike na pola Hrvatske, a ne može da “prebaci” i do nas. Kod vas je u sredu izmereno minus 30 stepeni…

 – Nažalost, nisam primetio da se granica hladnog talasa zadržava nad Hrvatskom i da ne dolazi do Srbije. Mada smo relativno daleko od Atlantika, on deluje i na vreme u Hrvatskoj donoseći nam povremeno vlažniji vazduh. Kad ne bi bilo Alpa, to bi bilo i češće jer one služe kao svojevrsni zid koji vlažan vazduh ne može preskočiti. Ali, često ga može zaobići, pa kad se to zaobilaženje dogodi s južne strane Alpa, pa se okeanskoj vlagi pridruži još i vlaga sa Sredozemlja, pri čemu često nastane ciklon podno Alpa – oko Đenovskog zaliva – evo nam padavina “kao u priči“. Barem u Hrvatskoj, posebno na Jadranu i u područjima uz njega. U zimskom delu godine u takvim je situacijama dobitna kombinacija za sneg, osim tog dotoka vlage s juga, i dotoka hladnog vazduha za severa – severoistoka. Ali, to ne znači i padavine u Srbiji jer ako ciklon nije dovoljno prostran – u Srbiji može čak biti i sasvim suvo, pod delovanjem anticiklona. Možda takve situacije pamtite kad spominjete “pola Hrvatske“?!

 

A, da li ćemo ubuduće imati snega, ili će nam zime biti kao u Grčkoj, da li ćemo imati novo ledeno doba, možete čitati sutra na našem sajtu.

(P. Vuković/telegraf.rs)

Komentarišite prvi

Odgovorite:

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*

Close