Tajna arapskih reči ispisanih na mostu u Vranju: Kad su otkrili njihovo značenje, svi su zaplakali

beli-most-vranje
Foto: Wikipedia/Wlodzimierz

Beli most i danas krije tajne zabranjene ljubavi

Srdačno gostoprimstvo i vranjanski govor ono je što daje dušu rodnom mestu Bore Stankovića.Naš poznati pisac živeo je u jednoj od najstarijih ulica, a njegova rodna kuća pre pola veka postala je muzej. Malo je poznato da postoji i most na kom postoji poruka ispisana na arapskom jeziku

Beli most ili most ljubavi je naziv za most u Vranju koji je podignut 1844. godine. Legenda kaže da je most podigla majka Turkinje Ajše u spomen nesrećne ljubavi njene ćerke i srpskog pastira Stojana.

Po rođenju ćerke Ajše, Selim-begu su proročice prorekle da će se ona zaljubiti u Srbina. Iako je otac pokušavao zatvaranjem ćerke da spreči proročanstvo, nije uspeo u tome.

Pokušao je da ubije srpskog pastira, međutim, usmrtio je sopstvenu ćerku koja je svojim telom zaštitila mladića kojeg je volela. Nakon toga je i Stojan svojim nožem oduzeo sebi život.

Na mestu gde se odigrao događaj, podignut je most, a na most je postavljena ploča, na kojoj na turskom jeziku stoji natpis: “Proklet neka je onaj koji rastavi što ljubav sastavi”.

– Poslednje reči prelepe Ajše bile su da od para koje su njeni roditelji spremali za miraz njen otac izgradi ovaj most. Otac je ispoštovao njenu poslednju odluku i ovaj most je sagrađen 1844. godine. Na njemu se nalazi natpis na arapskom jeziku koji kaže: „Čuvaru, posreduj za prelepu i dobru Ajšu, kako bi se okajali gresi nje i njenih roditelja – priča Dejan Tasić, direktor Turističke organizacije Vranja.

Naravno, rad Borisava Stankovića je imao veliki uticaj na kulturu i na formiranje identiteta Vranjanaca.

Mnoge institucije u gradu nose njegovo ime, kao i jedna ulica. Njegova kuća je pretvorena u muzej posvećen njegovom životu i stvaralaštvu.

Za glumca Dragana Stankovića, vranjanski dijalekt i Mitketovi monolozi iz Borine „Koštane“ su prava inspiracija. Dragan je ulogu Mitketa igrao više od hiljadu puta.

vranje
Pritnksin: Youtube/Južne vesti

– Ako kažem da me u Vranju prepoznaju kao Dragan Mitke, možete da prosudite koliko je to značajna uloga za moju karijeru. Nekako me prati ta uloga – priča Stanković.

Bora je gimnaziju pohađao u zgradi koja se zove Pašin konak. Konak je otkupio vladika Pajsije i od 1881. godine ovde su bili gimnazija, opština, a sada je tu Narodni muzej.

Tu se čuva oko 30.000 vrednih eksponata. U prizemlju su izložene seoske nošnje, ali i gradske nošnje koje su nosili najbogatiji Vranjanci.

– Naručivano je uglavnom po zanatskim centrima od Skoplja do Prištine, Đakovice, pa čak i do Carigrada, pošto su to bile žene i ćerke bogatih trgovaca koji su putovali i tamo nabavljali tu garderobu. Ona nije nošena svakodnevno, nego je to nošnja koja se oblačila u svečanim prilikama: kad se ide u crkvu, na svadbu, kad su izlazili iz kuće da budu viđeni – rekla je Iva Laković, kustoskinja i etnolog.

 

(Telegraf.rs/juznevesti)

Close