POTRESNA ISPOVEST: Komšije Hrvati postajale zveri preko noći!

rep-komsije-postajale
Foto: Novosti.rs

Vlado Dragojlović, za „Novosti“, o zločinima HVO čiji su vinovnici nedavno uhapšeni u Orašju. U sabirnim centrima su nas brutalno tukli, mnogi su se seksualno iživljavali

LOGORI u Orašju bili su poslednji krug pakla. Ja sam jedan od onih 1.300 Srba koji su zarobljeni maja 1992, kada su nam ovlašćeni predstavnici Evropske zajednice obećali da će nam omogućiti da napustimo tri sela u okruženju u brodskoj opštini ukoliko predamo oružje. Umesto da nas Hrvati propuste do srpske teritorije, sproveli su nas za Odžak, u već pripremljene logore. Tu kreće pakao koji je za mene trajao tačno sedam meseci i devetnaest dana, dok nisam razmenjen.

Ovako, za „Novosti“, svedoči Vlado Dragojlović, jedan od mnogih bosanskih Srba koji su pretrpeli stravičnu torturu pripadnika hrvatske vojske, među kojima su bila i desetorica uhapšenih početkom prošle nedelje u BiH. Oni se terete da su kao pripadnici struktura HVO u Orašju, kao i stražara u logorima i zatvorima, počinili ratne zločine nad velikim brojem Srba s područja Orašja i iz okolnih mesta od maja 1992. do jula 1993. godine.

Kako u potresnoj ispovesti za naš list svedoči Dragojlović, danas predsednik Udruženja ratnih zarobljenika Modriče, oni su odgovorni za racije nad Srbima s početka rata, kada je ubijeno više civila, a nekima se stavlja na teret i seksualno iživljavanje nad logorašicama. Naš sagovornik ukazuje na to da je te 1992. kolonu Srba u Odžacima čekao špalir vojnika i civila koji su počeli da ih tuku još na ulazu u sabirni centar u sportskoj sali tamošnje osnovne škole.

– Žene su nedugo zatim odvojili i vratili u sela odakle su došle, da sede u kućama kao zaštita od srpske artiljerije i da budu seksualne robinje hrvatskim vojnicima. Muškarci i ono malo žena što je ostalo postali su predmet svakodnevnog fizičkog i seksualnog iživljavanja dojučerašnjih komšija. Tih dana se sećam po kopanju rovova za hrvatsku vojsku na koja smo vođeni svakog dana. Kopao sam rovove za najmanje 15 regularnih brigada HV iz Osijeka, Vukovara, Velike Gorice, za gardijske brigade „Tigrovi“ i „Gromovi“ – kaže Dragojlović, dodajući da su pripadnici HVO, njegove dojučerašnje komšije, bili zveri.

Ratna sreća u Posavini od juna i jula počela je da se okreće u srpsku korist. Združeni bojovnici bili su tučeni od strane Prvog krajiškog korpusa, ali logoraše nisu puštali. Bežeći za Hrvatsku, poveli su sa sobom sve ljude koje su držali iza žica.

– Iz logora „Bardakova kafana“ u Slavonskom Brodu, posle višednevnog maltretiranja, pokupili su nas oko 200 iz Odžaka i prevezli autobusima nizvodno od skele u Domaljevcu, koja je prevozila tenkove iz Hrvatske. Tamo nas je sačekao lično Pero Vincetić, komandant Vojne policije Orašja, najveći krvnik koga danas krije Hrvatska. Logori u Orašju bili su poslednji krug pakla – seća se Dragojlović.

Naš sagovornik priča i da lično poznaje dvojicu od desetorice nedavno uhapšenih – Matu i Antu Živkovića, koji su bili stražari u njegovom logoru. Njihova zlodela nalaze se u optužnom predlogu aktiviranom prošle nedelje. Kaže da je viđao i druge okrivljene u logoru. Bio je svedok i dolaska Zvonimira Šeparevića, tadašnjeg ministra spoljnih poslova Hrvatske, u logor u Orašju 1993, i stajao je na metar od njega.

– Pre dolaska Šeparevića, postrojili su nas u žici. Pred ministrom, viktimologom, profesorom sveučilišta, stajali su zarobljeni civili iz Bukove Grede, Orašja i Odžaka, a raport mu je podnosio najgori zlotvor Pero Vincetić – seća se naš sagovornik.

Tegle meda
Za više informacija, kliknite na fotografiju

Vincetić je otprilike rekao kako su pred Šeparevićem „najgori zločinci“, a ovaj je uzvratio:

„Šta reći, zna se. Četnici!“

Inače, hapšenje desetorice pripadnika HVO-a na području Orašja, u velikoj akciji Državne agencije za istrage i zaštitu BiH, izazvalo je oštra reagovanja u Hrvatskoj. Kako ističe Milorad Kojić, direktor Republičkog centra za istraživanje rata i ratnih zločina iz Banjaluke, suđenje desetorici uhapšenih prošle nedelje u Orašju s pravom plaši zvaničnu Hrvatsku, jer, kako kaže, kada general Đuro Matuzović i ostali krenu da iznose odbranu pred sudom u BiH, izaći će na videlo da je rat u BiH počeo maja 1992. prelaskom regularnih jedinica HV u Bosnu.

SILOVANE 24 ŽENE

U LOGORIMA Orašja, prema podacima Republičkog centra za istraživanje ratnih zločina u Banjaluci, od maja 1992. do oktobra iste godine silovane su 24 žene. Ubijeno je više desetina Srba, a zbog smrti njih sedmoro iz racije u Bukovoj Gredi podignut je optužni predlog Suda u BiH.

Iz materijala centra u Banjaluci prenosimo deo izjava zlostavljanih žena:

„Silovanje u logoru je bilo svakodnevna pojava. To nisu ljudi već životinje. Poslije njihovog iživljavanja nad nama nismo mogle da stojimo na nogama. Jednu ženu su silovali pred mužem. Prije silovanja sve žene su bile maltretirane i mučene… Najgori je bio Mato Živković Rakica… Dođe pijan, vuče me po podu i udara. Ja se branim, a on me udara po glavi i izbije mi zub. Izvodio je sve žene, i mene. Skine me na silu, golu, i dovede neku Mandu iz Donje Mahale da gleda dok mene siluje. Smije se kao da je poludjela. Prosto je uživala u tom zločinu… „

Saznaće se i kako je formiran HVO, koji se zvanično vodi kao osnivač 54 logora i zatvora za Srbe u Posavini. Takođe, tačne su i kalkulacije najviših predstavnika hrvatske države da sudovi u BiH potražuju više stotina Hrvata iz Bosne i Hrvatske zbog zločina u Posavini. To nije tajna, jer se BiH pre više godina obratila Zagrebu za pravnu pomoć. Bivši premijer Zoran Milanović stopirao je pravnu saradnju dveju zemalja neposredno pre nego što je izgubio izbore – govori Kojić za naš list.

U Hrvatskoj se, ipak, ne krije da ovaj gradić, kao stalna prestonica posavskih Hrvata tokom rata devedesetih, „čuva“ najmračnije tajne države Franje Tuđmana.

– Đuro Matuzović nije imao nikakvu komandnu odgovornost u Orašju, već je bio podređen u hijerarhiji kojom se komandovalo iz Hrvatske – preneo je izjavu uhapšenog generala HVO-a iz KP Zenica njegov advokat Almin Dautbegović, dodajući da je njegov klijent rekao i da za zločine treba da odgovara onaj ko ih je počinio, jer on neće da potura svoja leđa.

Inače, rat u Posavini počeo je maja 1992, pošto su regularne snage Hrvatske ušle u Bosnu da bi zauzele „hrvatske vekovne prostore“. Vrlo brzo 1992. oni su potpuno ili delimično ovladali ogromnim prostorom Posavine na potezu Šamac, Brod, Modriča, Odžak, Orašje, Derventa, Gradačac i Brčko, a „srpski problem“ Hrvati su rešavali kao i 1941. – tako što su civilno stanovništvo potrpali u konc-logore koje su „selili“ sa sobom i kada su se povlačili u Hrvatsku pred naletom Vojske Republike Srpske. Logoraši Srbi iz 54 logora tako su iz Posavine preko mosta u Bosanskom Brodu završili u pet logora u samoj Hrvatskoj (u Slavonskom Brodu, Kerestincu i Trsteniku kod Zagreba, u logoru „Katarina“ u Puli i splitskoj „Lori“). Neki od logoraša prebačeni su teritorijom Hrvatske nizvodno u Orašje.

BESTIJALNI ZLOČINI

VLADO Dragojlović nabraja neke od najstrašnijih prizora kojima je prisustvovao u logorima u Orašju.

– U logoru su mi pokazivali čoveka koji je sa dva brata zarobljen tokom hrvatske racije na selo Bukova Greda. Dali su im mogućnost da se dogovore koju dvojicu će da zakolju a koga će braća da izaberu da ostane živ i da pati. Braća su izabrala tog čoveka… – priča Vlado.

Dodaje da zarobljeni vojnici VRS-a u Orašju nisu imali šansu da prežive. Jednog vojnika su ubili tako što su mu danima mokrili u čizmu povređene noge dok noga nije istrulila.

– Prilikom odvođenja zarobljenika iz Orašja u Hrvatsku,išlo se čamcem koji je vozio neki Babo, koga su zvali Vuk sa Save. Ukoliko je bilo više zarobljenika, Babo je tražio od stražara da mu daju jednog zarobljenika da ga zakolje kao „skelarinu“ – priča Dragojović.

On dodaje da je najgoru sudbinu imao vojnik VRS-a koga su nožem kastrirali i ukrcali u autobus za razmenu. Umro je pre nego što je autobus stigao na odredište. Našli su mu testise u džepu.

 

(novosti.rs)

Podeli ovaj članak