DRUGA STRANA: Đinđić, ponovo

đinđić
Foto: Tanjug

Teme koje je Đinđić otvorio u poslednja dva intervjua, pre svega Kosovo, i Zoranov stav o istom, nikada nisu ušle u krug analize njegovog ubistva. Zašto? Zbog čijih interesa? Hoće li ikada progovoriti ljudi koji znaju sve o ubistvu Đinđića?

Srbija mora da odgovori ko stoji iza ubistva Zorana Đinđića. Sve dok ne dobijemo taj odgovor suočavaćemo se sa ponovljenim problemima. Ovo je kazao Milo Đukanović, decenijama centralna politička figura Crne Gore. Da li je u pravu? Jeste, ali ne bi bilo loše da Đukanović istu logiku primeni u svom dvorištu, u slučaju ubistva novinara Duška Jovanovića, glavnog urednika lista „Dan“. On je ubijen u Podgorici, tačno godinu dana nakon Đinđića.

Otkud opet priča o Đinđićevom ubistvu? Otvorena je u tabloidima, s namerom koja još nije sasvim jasna, ali je vreme otvaranja, način, brutalnost u iskazima… za ozbiljnu analizu. Ovde za tako nešto nema prostora ali preskočiti se ne može, makar u minijaturi, nekoliko pitanja koja već 13 godina tumaraju kroz surova vremena tragajući za odgovorima.

Pre svega, smatram tendencioznim i krajnje bezobraznim svaki zahtev da se otkrije „politička pozadina Đinđićevog ubistva“. Ovo ne znači ništa. Politička pozadina, politički kontekst, čak i medijska satanizacija, ne pripadaju kategorijama koje je moguće sudski sankcionisati. Osim u totalitarnim sistemima, naravno. Sve ovo može da bude indikativno, ali suštinski nije hod po pravom tragu. Valjda treba otkriti ko je naručio ubistvo Zorana Đinđića a ne ko je oblikovao „političku pozadinu“.

Kako je moguće da niko neće da čuje ono što već godinama priča Đinđićev čuvar, Milan Veruović, inače ranjen u atentatu. On i novinar Nikola Vrzić napisali su knjigu „Treći metak“. Tamo su neka zapanjujuća otkrića, neoborive činjenice, ali to izgleda u Srbiji skoro nikoga ne interesuje. Bar ne ove koji pričaju o „političkoj pozadini“. Oni su prvi skočili da kažu kako su priče i nedoumice Milana Veruovića obična budalaština. Zbog čega to kažu? U čemu Veruović nije u pravu, šta je laž?

U Beogradu živi najmanje deset ljudi koji znaju sve o ubistvu Zorana Đinđića; kome je engleski ambasador dao informaciju da se priprema atentat; ko je isključio komunikaciju unutar kruga obezbeđenja Đinđića petnaestak minuta pre likvidacije; zbog čega bezbednosne kamere nisu bile u funkciji; zašto su vrata na zgradi Vlade bila zatvorena; šta je uspela da sazna Koraćeva komisija, šta joj je bilo interesantno a šta, začudo, nije? Hoće li ta desetorica ikada progovoriti?

Svemu ovome – ako je zaista cilj da se sazna istina, uključujući famoznu „političku pozadinu“ – treba dodati i dva intervjua koja je pokojni Zoran Đinđić dao neposredno pre nego što su ga streljali na vratima Vlade Srbije. Jedan od njih – listu koji držite u rukama. Teme otvorene u tim razgovorima, pre svega Kosovo, i Zoranov stav o istom, nikada nisu ušle u krug analize ove smrti. Zašto? Zbog čijih interesa? Domaćih ili stranih? Ili je to povezano?

(Ratko Dmitrović/novosti.rs)

Komentarišite prvi

Odgovorite:

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*

Close