ČUDO U LESKOVCU: Dečak umesto srpskog progovorio engleski! Roditelji u panici…

engleski
Foto: Pixabay.com

LESKOVAC – Dvogodišnji Dimitrije iz Leskovca svoje prve reči izgovorio je na čistom engleskom jeziku. Iako odlično razume srpski, odbija da komunicira na maternjem jeziku pa su roditelji bili prinuđeni da potraže pomoć stručnjaka.

Iako im je to u početku bilo interesantno, roditelji su shvatili da se suočavaju sa ozbiljnim problemom u komunikacijskom razvoju njihovog deteta.

„Nije se odvajao od tv kanala koji emituju crtaće na engleskom jeziku. Ma koliko da smo u početku smatrali da nam je dete napredno i inteligentno pa je naučilo strani jezik tako rano, shvatili smo da se suočavamo sa velikim problemom jer sa svojim vršnjacima odbija da komunicira na srpskom, babe i dede, kada ga čuvaju, ne razumeju ni jednu jedinu reč koju izgovori, a mi smo u čudu i strahu da će imati ozbiljnih problema u komunikaciji ako to ne sprečimo na vreme“, priča  za Jugmediu majka (26) ovog mališana.

Stručnjaci iz Razvojnog savetovališta leskovačkog Dečjeg dispanzera, kojima se ova porodica obratila za pomoć, savetuju hitno „ukidanje“ takvih bebi – kanala i uključivanje deteta u vršnjačke grupe, kao i što češću i prirodniju komunikaciju sa bebom u tom razvojnom periodu.

„I obavezno je da se dete uključi u vršnjačku grupu, pošalje u vrtić, zbog razvoja komunikacije i jezika i svakako se savetuje isključivanje svih tih kanala sa crtanim filmovima na stranom jeziku“, kaže psiholog Razvojnog savetovališta Snežana Stojanović Plavšić.

Ono što bi trebalo da zabrine roditelje na ovakve pojave, budući da one mogu biti biti simptom ozbiljnijih razvojnih poremećaja.

„Pre svega iz spektra autizma. Bez potrebe da zastrašujemo roditelje, treba im skrenuti pažnju na to da ako se te engleske reči pojavljuju izolovano i ne služe komunikaciji, onda je to sigurno problem zbog koga se treba obratiti stručnjacima. Jedan od simptoma nekog od oblika autizma je da dete ima problem u komunikaciji“, upozorava Stojanović Plavšić.

Na žalost, roditelji to često ne primećuju ili ne žele da prihvate.

„Ono što oni primećuju jeste da njihovo dete govori strani jezik i ponose se time. Ali ne primećuju da njihovo dete ima stereotipnu igru i ponašanje, da se njihovo dete ne uklapa adekvatno u vršnjačku grupu i druge stvari koje su od suštinskog značaja zbog kojih oni moraju da se konsultuju sa specijalistima“, navodi ona.

Zbog talenta do stručne pomoći

„Svakako bi dete trebalo najpre da nauči maternji jezik kako bi formiralo normalnu komunikaciju u okolini u kojoj živi. Ako poznaje i ponešto iz stranih jezika – odlično! Ipak, zna se kako se ti jezici uče: u školama, na kursevima, pa čak i u vrtićima, takođe uz stručnu pomoć nastavnika“, zaključuje Snežana Stojanović Plavšić.

Problem razvoja komunikacije kod male dece uzima sve više maha ne smo kod nas već u čitavom svetu.

(Kurir.rs)

Komentarišite prvi

Odgovorite:

Vaša email adresa neće biti objavljena.


*

Close