KIRBI: „Teško da Srbija može da oponaša Rusiju“

pol-kirbi
Foto N. Fifić

Drago mi je što i Srbija i EU smatraju da je Srbija na putu ka EU. Što se mene tiče, Srbija je uvek bila evropska zemlja, u njenom središtu, kaže za Danas Majkl Kirbi, odlazeći ambasador SAD.

„Jedna od stvari koje sam naučio o starom Rimu jeste da su se rimski carevi rađali u Srbiji. Mi luckasti Amerikanci smo mislili da su rimski carevi iz Rima. Ispostavilo se da je četvrtina njih rođena u Srbiji. Odnosi sa susedima su takođe mnogo bolji nego što su bili, što nema nikakve veze sa mnom, već između ostalog i s tim što su vlade ovde i u susedstvu htele bolje odnose“.

Šta mislite da treba da bude urađeno da bi odnosi Srbije i SAD bili još bolji?

Pa, mislim da treba svi da razumemo kako definišemo budućnost. Ja živim u sadašnjosti, uzdam se u budućnost, mogu da proučavam istoriju, ali pokušavam da ne živim u prošlosti. Možda ću kada budem imao 80 ili 90 godina, početi da živim u prošlosti. Trebalo bi da na izgradnju odnosa gledamo kroz budućnost umesto da kritikujemo ono što se desilo u prošlosti. Mislim da je vidljivo mnogo toga što je vlada ovde učinila da unapredi život građana Srbije na praktičan način. Što se tiče konkretno saradnje, počeli smo mnogo tešnje da sarađujemo sa vašom vojskom. Mislim da možemo dalje napredovati poštujući prošlost, ali ne vezujući se za nju.

Mislite da je javnost u Srbiji opterećena prošlošću?

Mislim da većina ljudi brine o poslu, hoće li sledeće nedelje ili meseca imati dovoljno novca za svoje potrebe. Građani su više usredsređeni na danas i na sledeću nedelju nego na naredne tri godine. Dugoročno su zabrinuti za budućnost i školovanje dece, ako ih imaju, i da li će moći ovde da nađu posao, jer mislim da ljudi vole da imaju porodicu u svojoj blizini. Vlade moraju da brinu, na srednji i duži rok, na stvaranju uslova, da zdravstveni sistem bude pristupačniji, da finansijska situacija bude solidnija, da bi, kad se ljudi jednog dana penzionišu, imali dobru osnovu.

Sadašnja Vlada Srbije postavila je sebi cilj da pregovore o članstvu sa EU završi do 2020. Da li je taj plan realan?

Nadam se. Biće potrebno dosta rada da se stigne do tog cilja. Stvar je pregovora kada će pravila EU biti primenjena u Srbiji. Ulazite u klub koji već ima svoje članove. Potrajaće, i mnogo toga treba činiti da se do toga stigne.

Može li bilo koja zemlja na Balkanu, uključujući Srbiju, da bude označena kao „lider u regionu“?

Pa, imate brojnije stanovništvo od većine komšija. Beograd je atraktivan za ljude iz zemalja bivše Jugoslavije. Mislim da je Beograd kosmopolitski grad i da možete tvrditi da ste lider, ali isto tako to mogu i drugi. Stranci se u Srbiji osećaju dobrodošlim. Vidim u poslednje tri godine da su odnosi sa Mađarskom mnogo bolji, sa Kosovom su daleko od savršenih, ali mnogo su bolji. Dobri su i odnosi sa Makedonijom, a pogledajte koliko se stvari poboljšalo sa Albanijom, koju je premijer posetio maja 2015.

A kako vidite odnose Srbije sa Hrvatskom i BiH?

Znate šta se desilo u Srebrenici, onda su ovde brzo posle toga bili članovi bosanskog Predsedništva, pila se kafa u centru grada, a 11. novembra premijer je ponovo bio u Srebrenici, najavio i dostavio finansijsku pomoć. Održan je sastanak dve vlade, odnosi se popravljaju. Što se tiče Dejtonskog sporazuma, ljudi još nalaze način da žive u skladu sa njim.

Dobri odnosi Srbije i Republike Srpske nisu smetnja?

Više puta sam čuo od premijera da Srbija veruje u teritorijalni integritet BiH. Vaša vlada kaže da postoje specijalni odnosi sa RS kao delom BiH. A Dejton kaže da je to u redu. Što se tiče Hrvatske, premijer je išao na inauguraciju predsednice. Bilo je „štucanja“ u vezi s migrantima, ali mislim da je to rešeno. Videćemo kako će biti s novom vladom tamo i izborima ovde.

Postoji li „trka u naoružanju“ u regionu?

Ne mislim da postoji trka u naoružanju. Povremeno se ponešto kupuje, ali ne mislim da je NATO sada pretnja Srbiji niti da je Srbija pretnja susedima. Čini mi se da je prvi prioritet svih vlada da osiguraju da je društvo bezbedno od problema iznutra i spolja, a onda da zemlja bude bogatija. Više bih voleo da vidim da ulažete novac u obrazovanje ili bolnice. Oružje mnogo košta, a vi nemate mnogo novca. Ne vidim da postoji trka u naoružanju.

Mislite li da uticaj Rusije u regionu može porasti do te mere da Rusija može biti alternativa za EU i NATO? Alternativa koju bi Srbija mogla da izabere?

Mislim da je Srbija odabrala da se pridruži EU, kao ekonomskom modelu i modelu vladavine prava i mnogih drugih stvari, sistema vrednosti. Imate mnogo veću trgovinsku razmenu sa EU nego sa Rusijom. U 2015. opao je izvoz srpske hrane u Rusiju uprkos mogućnostima. Nedavna anketa koju sam video pokazala je da je Rusija za građane Srbije daleko od vrha privlačnosti. Pokazala je da bi 43 odsto Srba radilo u EU, 23 odsto u SAD i 11 odsto u Rusiji.

Da li će rasti politički uticaj Rusije ovde?

Ima naznaka da bi Rusija bila srećna ako bi bilo tako. I mi smo srećni ako naš uticaj raste, što je logično. Vidimo da će i Kina biti više angažovana. To ne znači da ne možete istovremeno imati aranžmane s Rusijom i drugim zemljama i ići ka EU. Različite zemlje EU imaju različite odnose sa Rusijom. Ne mislim da postoji izbor između EU i Rusije. Ali ne mislim ni da je Rusija ekonomski model koji Srbija može da sledi. Teško da Srbija može da oponaša zemlju čija je ekonomija zasnovana na nafti, prirodnom gasu i niklu, a nemate ni toliki broj građana, ni toliku teritoriju.

Slažete li se sa obrazloženjem premijera Vučića za raspisivanje izbora, naime da „društveni sukob“ blokira reforme u Srbiji?

Ja sam posmatrač situacije, ne sudija. Mislim da je on morao da odluči – ako je želja da Srbija uđe u EU 2020. godine – koji je najbolji put do toga. Odlučio je da je to kroz prevremene izbore. U suprotnom, redovni izbori bi bili2018… U to vreme biste morali da usvajate najveći deo zakona u skladu sa EU, i bili biste usred tog procesa. Kako god, biće interesantno. Pratiću izbore iz SAD, kao i naše.

Dakle, možda je pametno što će izbori biti ove godine?

Ima smisla što su sada izbori, ali teško je predvideti šta bi bilo za dve godine. Vlada mora da bude snažna, stabilna, efikasna u prolaženju kroz svih 35 poglavlja sa EU. Moj utisak je da će građani odlučiti da ostanu na evropskom putu, 24. aprila ili kada god.

U Srbiji se veruje da vlada – bilo koja – ne može biti promenjena bez saglasnosti SAD i EU. Kako to komentarišete?

Pa, vi ovde volite glasine. Posao nas diplomata jeste da radimo sa izabranim vladama. Imate izborni sistem koji funkcioniše, radio sam sa ovom vladom koju su izabrali građani, kao i onom izabranom 2012. Moj prethodnik radio je sa prethodnom vladom. S ovom će raditi i moj naslednik koji dolazi sledeće nedelje. Dakle, radimo sa vladom koju građani Srbije izaberu. Naravno, želimo vladu koja s nama želi da sarađuje, ali mislim da to želi vlada svaka zemlje.

Hvalite dijalog Beograda i Prištine. Može li on biti ugrožen zbog stvari kao što su nedavna presuda Oliveru Ivanoviću ili vizni režim za Kosovo?

Stalno ima dosta razloga da s nekim ne razgovarate. Potrebno je mnogo više hrabrosti i državništva da razgovarate sa ljudima sa kojima se ne slažete. Ali meni izgleda da je ova vlada posvećena napretku. Uprkos problemima na Kosovu, nova runda dijaloga ide u Briselu. Mislim da je bolje za sve građane da se nastavi dijalog. Često se misli „ako oni dobijaju, mi moramo da gubimo“. Mi, Amerikanci, verujemo da obe strane u nekom sporu mogu da dobiju. Mislim da je to u ovom slučaju moguće.

Kako vidite medijsku situaciju u Srbiji i proteste dela novinara?

Ali protesti su u vezi s nečim malo drugačijim, sa ministrom Gašićem. Medijska situacija je komplikovana iz mnogo razloga. Ekonomija je slaba, nema oglasa koliko ih je bilo, recimo, 2008. Imate mnogo novina, više ih je u Beogradu nego u Njujorku. Uz to, ljudi sve više prate vesti onlajn, tradicionalni biznis sa novinama se promenio. Mladi se pitaju šta su novine. Nekada ste imali jedan ili dva TV programa, a sada na kablovskoj nalazim preko 200. To znači manje novca za više kanala. A čuo sam i da „novinari vole da jedu“. Situacija je, dakle, ranjiva. Bilo je i nekih ružnih stvari u novinama. U jednim novinama sam u stripu prikazan kao nečiji homoseksualni ljubavnik, nisam se žalio. Izabran sam u novinama i za treću najuticajniju osobu u Srbiji, bio sam polaskan. Po meni, najvažnije je tačno izveštavati.

Dobra saradnja s Vučićem

Premijer Vučić je 2012. rekao da ste mu prijatelj, i „pravi prijatelj“ Srbije. Ali nedavno je tvrdio da ste samo poznanici i da se ne može „pohvaliti“ prijateljstvom s vama. Kako biste opisali vaš odnos?

Dobro smo sarađivali. Mislim da se pravi test prijateljstva jednog, recimo, ambasadora i premijera sastoji u tome hoćemo li biti u kontaktu za godinu ili dve, kad odem u penziju. Jer tada o tome dobrovoljno odlučujete. Veoma volim Srbiju… Zaista sam dobro sarađivao sa premijerom, ali znaćemo da li smo prijatelji za dve-tri godine… On voli dobro vino, američko ili srpsko. Znate, ambasadorima kažu „budite pažljivi“… Ja sam na zvaničnoj poziciji, kao i on. Kad ne bude više premijer – koliko god godina prošlo do tada – videće koliko se nekom sviđao zato što je premijer ili konkretan čovek. To je tako svuda. Rekao bih da mi se dopalo u Srbiji. Dopadaju mi se ljudi. Vi Srbi imate tople i srdačne lične odnose.

(b92.net)

Close